Емило Белић - Степа Степановић

Емило Белић започиње своју књигу тј. биографију о војводи Степи Степановићу пореклом, детињством и школовањем и уводи нас непосредно у период школовања и ране војничке службе приказујући нам личност војводину и кроз сведочења савременика, официра, подређених и надређених. Аутор се посебно посветио ратовима за независност, српско-бугарском рату и ратовима за уједињење 1912, 1913. и 1914-1918. године .  Користио се и изводима из дневника о српско-турском рату Степе Степановића:

У белешкама овога дневника сав је војвода Степа, онакав какав је био онда у 1885. години и какав је остао до своје смрти. Од несебичног патриотизма до свесног и слепог извршиоца наређења па ма га то и живота коштало. Ко само мало пажљиво прочита овај дневник и унесе се у душу човека који га је писао, одмах ће уочити све добре стране карактера тога војника до сржи костијуи тога доброг и питомог човека који се брине за своје људе бригом која премаша само службену бригу. На првом месту јасно се уочава искреност којом је писано, затим отвореност и безобзирност која није својствена сваком младом човеку — а он је био онда када је писао тај дневник свега 29 година стар. Велики дар запажања, критичарски дух и „справедљивост“ његова јасно се истичу, а исто тако како уме да оптужује, уме искрено да призна своје грешке. Ни труна зависти и пакости, напротив, он се љути што неки официри, који би могли, нису хтели да помогну да се оружје у које народ толико верује „подржи“, јер то је од њих патриотизам захтевао. Најзад, из дневника се види са колико је познавања Војвода још онда ценио политичке прилике код нас и како се горко жалио што се и y војску уноси партизанство и протекција.