Бранислав Нушић - Деветстопетнаеста

Нушићев син јединац Страхиња Бан борио се у Скопском ђачком батаљону, познатијем као 1300 каплара. Погинуо је 1915, а у писмима оцу и вереници наговештавао је свој трагичан крај. „Драги Аго, не тугуј за мном. Ја сам пао на бранику отаџбине за остварење оних великих идеала, које смо тако сложно проповедали 1908. године“ Савременици су забележили да Нушић никада није прежалио сина. Дуго након његове смрти није писао комедије, а свој бол исказао је у прозном делу „Деветсопетнаеста – трагедија једног народа.“

Странци су писали врло много о великој трагедији српскога народа деветстопетнаесте године; ми смо тек врло мало, те ће ова књига бити први већи напис о том догађају. У описима странаца је више посматрања и саучешћа, у нашима мора бити више осећања и бола. Ми смо подносили, они су само посматрали. Ако су, којим удесом, и поделили тешку судбину одступања са нама, они су поднели само физичке али не и душевне тегобе. У томе би имала и бити разлика између, књига које су они написали и оних које ми будемо писали, те и ове коју подносим читаоцима.
Мада је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухватити целокупну трагедију деветстопетнаесте године. Бележио сам, опажао и и саосећао сам у појавама које су се збивале око мене или допрле до мене, јер, учесник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати. Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. Одатле даље настају трагедије појединаца, од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу.
Ја ову књигу не сматрам као готово дело о великоме догађају, те се чак и побојавам да није нешто претенциозан наслов који сам јој дао. На томе делу, које ће се несумњиво једнога дана јавити, било као историја било као прича или еп, мораће и време и много руку сарађивати, а ја, нудећи овим само део грађе, могу бити задовољан ако кадгод будем сматран сарадником на томе великоме делу које ће изложити све оне натчовечанске напоре и све велике патње српскога народа.

БЕОГРАД, марта 1920. године
Бранислав Нушић

Садржај Деветстопетнаесте Бранислава Нушића

1. Последњи септембарски дани
2. Виве лес ал. . .!
3. Лађа тоне
4. Један избеглички воз
5. Скопље пада
6. Збег
7. Последња нада
8. Једна борба
9. Крај мангала
10. Топлички бегунци
11. Бајка
12. Под лавином
13. Стари краљ
14. Кроз Косово
15. Сликарева трагедија
16. Прича о Бојку Маломе
17. Четрдесет хиљада мученика
18. Роман једног девојчета
19. Госпа у црнини
20. Београд
21. Пуста кућа
22. „Бацајте сами у огањ децу”
23. Мајка
24. „Онамо! `намо! . . .”
25. Слом
26. Историјска ноћ
27. Деца без отаџбине
28. Србија у планинама
29. Историја једног заробљеника
30. Ко је она?
31. Мост уздисаја
32. Пећ
33. Ропац
Поговор