Izvod iz recenzije

...Pokušavam da razumem ljude koji uporno pokušavaju da ne razumeju ljude i ta se upornost u nerazumevanju naziva Istorijom,,, da pojasnim: Sada je i krunskim petlovima sa bedema Regensburga jasno da je Jugoslavija bila najbolja od svih mogućih EU. Oni koji su je obrisali iz postojanja, mislim na Obe Jugoslavije, učinili su to pokretima retardiranih slonova u Muzeju staklenih skulptura... nisu očekivali povrede od stakla... a staklo je posle dijamanta najveće čudo...ti retardi su čitali svaku treću stranicu, svaki treći red svake treće stranice i svaku treću reč, svakog trećeg reda svake treće stranice kolosalne Knjige postojanja Ljudskog roda u ovoj Vasioni...

O Njima, tim zlim viroidima ljudskosti, o čežnjama da se oni dokinu kao jedna besmislena nepotrebnost a tako uporna i nametljiva, takoreći gljivice humane Istorije, piše Rajko Dragićević, kao njihov psvemašnji opozit.

Dragićević govori tihe, tople, duboke istine o jednom zamalo uspelom pokušaju, o nostalgiji, esenciji i emanaciji u više sfere nestanka tog pokušaja...

Rajko Dragićević u krajnjem pripoveda o mogućnosti dohvata i ostvarenja nedohvatne čežnje, na nekom sasvim drugom nivou, on traga za svrhom  dubokih nivoa svesti ,o solvenciji starih i o novim pokušajima, o nama i budućim nama kao žižama i direktrisama neuzaludnosti bilo kog oblika postojanja: tamo kao Države, ovde kao Reči... Pisac kaže da na vrata Neba valja dugo, predano i smireno kucati,,,ali ako su stanari Iza tih vrata predaleko ili recimo nezainteresovani ili recimo ne postoje, zašto ih ljudska radoznalost ne bi i sama otvorila...!!! Zar ne.

Pročitajte Ovu knjigu. Obogatiće Vas.

Stevan Bošnjak

Pogovor

Priča rođena iz dubine autorske primisli ne miruje dok svoju raskoš ne podari čitaocima. Dani od darova tu nisu izuzetak. Oni su plod odlučnosti autora da obuhvati nebrojene lepote i misterije života, te da čitalačkoj publici ponudi ključ za otkrivanje sopstvenih enigmi. 

Upravo u želji da se zabeleži punoća života i saznanja koja on pruža leži i potencijal romanesknog sveta Dana od darova. Autor, vođen ličnim afinitetima i znanjima, gradi svet koji seže između onoga što nazivamo mejnstrimom i njegovih mnogobrojnih alternativa. Dani od darova tako postaju prava mala enciklopedija života, pružajući nam uvid u potencijale alternativne medicine, popularnu kulturu i njene brojne forme, a ponajviše prozor u svet umetnosti. Kroz intimne dijaloge o umetnosti, svojevrsnim esejima zgodno ušuškanim u narativni svet, autor nam približava slikarstvo, vajarstvo, kao i film, muziku i pozorište. 

Srž ovog romana ponajpre čini pomenuti svet umetnosti, ali i istorije, medicine, porodičnih veza i mističnih puteva kojima one nastaju. Njima nas ova priča vodi na putovanje na kojem svaka stranica nosi obećanje otkrića i spoznaje. U takvoj potrazi svaki lik i događaj, svaka reč postaje trag koji nas vodi kroz lavirinte istorije, ali i dubine podsvesti. Višestruka otkrića, bilo da su eterična poput snova ili konkretna poput arheoloških pronalazaka, pletu narativne rukavce koji se umrežavaju, aludirajući, između ostalog, i na ideju o svekolikoj povezanosti. Ova literarna odiseja takođe otvara vrata mnogim zaboravljenim ili manje poznatim znanjima i veštinama, problematizuje teorije zavere, a ponajpre baštini kulturu sećanja, stvarajući tako atmosferu u kojoj dominiraju „manje poznate vratolomije burne dubrovačke istorije”. 

Radnja romana odvija se na prostoru Evrope ‒ od Beograda, Niša i Stare planine; preko Podgorice, Trebinja, Sarajeva, a posebno Dubrovnika; pa sve do Kopenhagena i Ribea u Danskoj; i šire, i više. Motiv putovanja postaje nit vodilja, ne samo na planu radnje, već i u idejnoj srži teksta. Putovanje, horizontalno i vertikalno, prostorno i vremensko, postaje uzrok i cilj, ideal i imperativ.

Atmosfera romana je prožeta nostalgijom i misterijom, ali i komikom proisteklom iz čari svakodnevnog i porodičnog života koji je, naposletku, i centralna okosnica priče. Opisi primorskih delicija i atmosfere Mediterana bude želju za putovanjem, dok opisi u pronađenim rukopisima omogućuju da se izgubimo u nepoznatim istorijskim epohama i svet doživimo na drugačiji način. 

Dinamično pripovedanje ukršta tri narativna rukavca spajajući živote porodice Perovanović, među kojima se kao noseći lik ističe Nikola, i njihovih rođaka iz Dubrovnika, Bogdanke i Tihane, kao i šarolikih primorskih karaktera koji naseljavaju svet priče. Poput Petera u dalekoj Danskoj, koji proživljava svojevrsno buđenje suočavajući se s pitanjem ko je i odakle je, svim je likovima zajednička izražena glad za (samo)spoznajom i otkrivanjem misterija koje im se nameću.

U srži mnogih priča pulsira motiv potrage za sopstvenim identitetom, duboko ukorenjen u ljudsku egzistenciju. Poput večitih tragača, i književni junaci ovog romana se takođe suočavaju s izazovima koje donosi spoznaja sopstvenog ja. Potraga za identitetom kao idejni koncept u ovom se romanu ne ograničava samo na iskustvo junaka prikazano na događajnom nivou, već se pseduodokumentarnim postupcima širi u neslućenim razmerama, zahvatajući tako stotine vekova i hiljade kilometara. 

Kroz raznoliki narativ, a pre svega njegove intertekstualne poveznice, čitaocima se pruža prilika da sagledaju različite aspekte ljudskog iskustva i možda čak pronađu odgovore na sopstvena pitanja. Autor, već na samom početku, ogoljava proces nastanka romana, skreće pažnju na njegovu hibridnost i strukturu njegovog živog organizma. Kroz eksplicitne autorske komentare, kao i zasebne fragmente iz „virtuelnog prostor-vremena”, obrazuje se kompleksna i svojstvena struktura teksta. Autor tvori ličnu naratološku terminologiju kojom osvetljava organizam priče, prvenstveno kroz igru Dobrog duha priče, koji ceni kvalitet i sažetost, i Ega Priče, koji teži kvantitetu i pompeznosti. Njima sličnim metaliterarnim postupcima proširuje granice narativnog teksta i otvara prostor novim načinima razmišljanja o stvaralačkom procesu. Autoironični autor sposoban je da sebe kritički sagleda, te da kroz humor prihvati sopstvene nesavršenosti. Ovakvim književnim izrazom otvara se dimenzija koja otkriva autentični glas i stvara intimniji odnos čitalaca ne samo s tekstom koji je pred njima, već i sa samim autorom. 

Naslovni motiv dana od darova (običaj, period darovanja pre svadbe) izrasta u značajnu simboliku utkanu u samu romanesknu poetiku, oni tako postaju darovi svekolikog saznanja koja nas neprestano okružuju. Ovaj roman je i poziv na buđenje, podsetnik da svaki dan u sebi nosi potencijal darova saznanja koji čekaju da budu otkriveni. Dani od darova svojim zamahom ne predstavljaju samo književni čin ogoljen i rasvetljen autorskom intencijom, već i akt čuvanja znanja, princip kulture sećanja i neprekidne potrage za istinom koja oblikuje ljudsko iskustvo i sudbinu. Pripovedanje u skladu s poetikom romana ujedno postaje i oda otkrivanju i traganju, velika restauracija, književno-arheološko iskopavanje. 

Miljana Pešić