Vuk Cvetkovic - Krvavo pero

Vuk Cvetković - Krvavo pero

Прича препуна турбулентних догађаја, на размеђи између љубави и мржње, припадања и неверства, пожртвовања и одрицања, живота и смрти, прожета психолошким проблемима протагониста које је писац (психолог по вокацији) искористио како би, на нимало суптилан начин описао проблеме љубавних односа данашњице. Радња смештена у неком од градова из унутрашњости Србије (где писац дозвољава читаоцу простор да сам машта о месту радње, тако му пружајући слободу да се што више уживи у дело), сведочи о животу једног Милана, неуспешног писца и песника који бежећи од суморности и сивила свог породичног дома у већи град, силом прилика упознаје Милену која са собом вуче трауме из детињства које су се пружале све до садашњице, а што му додатно омета проналазак инспирације за рад на његовим песмама и књизи. Милена у Милану у почетку налази уточиште од насилног оца, Милан у Милени замену за родитељску љубав коју никада није осетио у свој својој пунини и делом инспирацију за стварање, након чега читав њихов однос постаје проблематичан и у крајњу руку, токсичан. Од почетка до краја саме књиге, на реалан начин описани су проблеми особе која због властите анксиозности лако прелази у стање параноје и особе, која због свакодневних животних ненормалности уз своје стресно породично стање, носи и психичко стање у психологији познато као гранични поремећај личности, који се врло тешко лечи. Писац је, носећи се својим психотерапијским искуством описао свакодневне промене у психолошким реакцијама код оба лика, нарочито бацајући акценат на гранични поремећај личности који у овом делу умногоме осликава лик Милене, а у реалним животним ситуацијама које неретко за последицу имају и саму смрт. Тако и у овом делу, писац је задржао дозу агресивности и нихилизма коју често носе његови трилер романи, па се у самом епилогу дешава и убиство, зарад неадекватно узвраћене љубави. С једне стране, Миланова немогућност да стекне пуно поверење у женски род, осећај неприпадања и стални осећај безвредности наметнут од стране чланова најуже породице и с друге, Миленина немогућност да функционише нормално у дијадном односу, несталност у доношењу одлука и неумешност да на адекватан начин одговори емоцијама партнера, стапају се у катастрофу из које нема излаза за оба "јунака" приче. Ова прича је права посластица за љубитеље тема из психолошког домена рада, али и опомена свим нараштајима да више воде рачуна о свом менталном здрављу и менталном здрављу својих ближњих. За крај, Милан успева да напише своје прво, прозно дело коначно инспирисан властитим, љубоморним злочином и иако на крају лишен слободе, стиче се утисак ослобођења од властитих психолошких кочница које су у овом случају наметнуте од стране најближих у раном детињству.