Обичаји српског народа I

Običaji srpskog naroda I

• Oбичаји српског народа из Левча и Темнића од Станоја М. Мијатовића

• Обичаји српског народа на Косову Пољу од Дене Дебељковића

• Народни живот и обичаји у Скопској Црној Гори од Атанасија Петровића

Помена о нашим народним обичајима у старини нема много. Најчешћи је помен Крснога Имена. Оно се помиње у Македонији, на Охридском језеру, још 1018. године, затим у Херцеговини 1391, у Конављу 1466, у Боки Которској 1772, међу Србима у Угарској много пута у XVIII веку, и тако даље. Бадњак се помиње у Дубровнику 1271. године, отмица девојака у Србији у почетку XIII века. аље се у старини помињу коледа у Словеначкој, а самртни, ђурђевски и други обичаји на разним местима у нашој земљи. У Душанову Законику помињу се многи социјални, правни, религиозни и економски обичаји. За обичај побратимства имала је наша православна црква, у средњем веку, нарочитих молитава. Западни путници који су пролазили кроз наше земље доста пута помињу и наше обичаје. О обичајима налазимо помена и у забранама које су противу њих издавале црква и држава. Најзад, о њима говоре гдешто и наши књижевници у својим делима. Но сви су ови помени узгредни и случајни, или су са тенденцијом, која је ишла противу њих.

Прво скупљање и описивање наших народних обичаја отпочео је Вук С. Караџић. Он је још 1818, године, у свој Српски Рјечник, унео код појединих речи, ради њиховог бољег објашњења, читаве описе народних обичаја. Затим је описивао обичаје и  у књизи која је изашла после његове смрти Обичаји народа српскога (1867).

Било по угледу на Вука Караџића, било што се иначе осетила потреба, скупљање обичаја у нас представља данас већ читаву литературу.

Српска Краљевска Академија посветила је у своме Етнографском Зборнику специјалну серију књига под насловом Обичаји народа српскога, од које су до сад изашле четири књиге.

Да би се обичаји нашега народа из појединих области скупљали у што већој потпуности Српска Краљевска Академија наштампала је за то и једно специјално Упуство за скупљање српских народних обичаја. Оно се показало згодно и практично, и друга, трећа и четврта књига Обичаја народа српскога, које је издала С. К. Академија, по њему су израђене. У другој књизи су Српски народни обичаји из Среза Бољевачког од Сав. М. Грбића, у трећој Српски народни обичаји из Среза Омољског од Саве М. Милосављевића, а у четвртој Српски народни обичаји из Ђевђелијске Казе од Ст. Тановића. Сва три скупљача, иако су били почетници, врло су марљиво радили свој посао,обраћајући велику пажњу на то да опишу све обичаје своје области са свима детаљима, тако да ништа, што би било од вредности, не остане несмотрено и незабележено.

Тихомир Ђорђевић