I - 450

II - 274

III - 407

Теодор Тарановски - Историја српског права у Немањићкој држави

I део - Историја државног права

II део - Историја кривичног права

III део - Историја грађанског права

IV део - Историја судског уређења и поступка

Дело које би употпунило  полицу библиотеке сваког српског интелектуалца, адвоката, судије, професора права...

Руски правник и историчар који је после Руске револуције емигрирао у Краљевину СХС, када је краљ Александар Карађорђевић оберучке примио руску белу емиграцију, а у том страшном бежању од бољшевичке Русије и напуштању родне груде, многи заувек, стигли су најбољи од најбољих Руса, књижевници, професори, лекари, учитељи, архитекте, инжењери, официри, генерали... Била је то елита беле Русије! Дали су Београду много, душу, срце, знање и огромну тугу за изгубљеном домовином. На Новом гробљу у Београду и данас постоји, посебно руско гробље, које је потпуно обновљено и сређено старањем нове Русије.

Тарановски је од 1920. до 1936. професор на Правном факултету у Београду. Бавио се проучавањем српског средњевековног права, нарочито Душановог законика. Српској правној прошлости посвети капитално дело Историја српског права у Немањићкој држави.

Сваки српски интелектуалац, историчар, судија, адвокат, професор права... требао би  своју библиотеку да употпуни овим непревазиђеним делом.

а) Државно право - Србија - Средњи век

б) Кривично право - Србија - Средњи век

ц) Грађанско право - Србија - Средњи век

д) Судови - Србија - Средњи век

Историја српског права у Немањићкој држави, животно дело Теодора Тарановског, једини је целовит, системски приказ свих видова правних односа најзначајнијег периода средњовековне Србије. Први, најобимнији део, посвећен је државном праву, други кривичном праву, трећи грађанском праву, четврти судском уређењу и поступку. Текст превазилази тематику назначену у наслову дела. Није то само историја права, правних установа и правних односа него и својеврсна историја друштва доба Немањића. Претходно је Тарановски, не као правник већ као историчар, понаособ проучио све друштвене слојеве и друштвене групе, потчињене и повлашћене друштвене класе. У ствари, опширан историјски увод о сталежима претходи историји државног права где је Тарановски детаљно расправљао о владарској и државној идеологији, саборима, подређеним и посредујућим властима, општем устројству државе, начелу законитости, односу државе и цркве, структури територије. Тарановски је историју српског права писао сажето, готово лаконски.

Тарановски је од 1920. до 1936. професор на Правном факултету у Београду.

За редовног члана Српске краљевске академије изабран је 1932.

Бавио се проучавањем српског средњевековног права, нарочито Душановог законика.

Српској правној прошлости посветио је капитално дело Историја српског права у Немањићкој држави.