*

О улози католичке цркве, Ватикана, епископата и знатног дела клера у нашој земљи за време другог светског рата и окупације већ је много написано и казано, али још није све. И тешко ће бити све казати. Откривено је већ много докумената, изнесена су многа сведочанства, многе су чињенице приказане и објашњене. Постоје заиста неисцрпни материјали наше „Комисије за ратне злочине”. Постоје и богати записници судских истрага и процеса, искази оптужених и бројних сведока. Постоји усташка штампа и она црквена, ревије, брошуре, књиге, фотографски материјали — све аутен­тични извори за даље проучавање једне већ утврђене кривице и одговорности. На основу тога написане су и објављене код нас већ разне књиге. А сад се појављује још једна.

Тежиште је ове публикације на једном нарочитом оптужбеном и доказ­ном материјалу. Иако ће овде бити дотакнуто нешто и од онога што је више или мање познато и обрађено, то је било потребно сумарно поновити само зато, да би централни и основни део, то јест она до сада необ­јављена документација, дошла до бољег изражаја и била боље схваћена. Сврха је, наиме, та, да се изнесу они документи, који се од­носе на „дипломатски” однос Ватикана и усташке тако­зване „Независне Државе Хрватске”.

Ти су се документи, то јест писмени извештаји усташких „дипломатских” представника или „опуномоћеника” у Риму, специјално одређених за Ва­тикан, и до сада у неким приликама спомињали, а у неким детаљима били су и цитирани. Већ се по тим детаљима могло опазити, да је то ванредно важан историјски материјал и да он најозбиљније компромитује читав Ватикан с папом на челу.

Кад су окупатори и усташе напуштали нашу земљу, они су уништили већину својих докумената, а нешто понели са собом. Тако је било и с архивом усташког „министарства вањских послова”. Но, ипак, из неких су разлога оставили неке сандуке таквих папира, сакривене код загребачког над­бискупа, на Каптолу, где је то касније пронађено. Ту је пронађено и нешто докумената, који се односе специјално на Ватикан. Види се, ме­ђутим, да је то само један део, свакако мањи, а вероватно и не важнији, јер је кроз оне године преписке и извештаја сигурно било далеко више.

Напомињемо пак, да ни то што је пронађено није овде све изне­сено и дано у факсимилима. Карактер публикације није такав да би било потребно, а нити би у овом облику било могуће све репродуковати. Сви ће ти документи бити ипак приступачни за евентуалне касније детаљније радње, као историјска грађа.

У факсимилима су овде објављени неки листови писама и реферата, да би се, у првом реду, показала аутентичност цитата. Кад су у своје време цитирани неки детаљи из тих докумената, с погођене стране покушала се негирати њихова аутентичност. То се сада више неће моћи негирати.

Избор није прављен по неком нарочитом критеријуму, с обзиром на садржај, јер су сва писма и извештаји увек исте тежине и на истој линији, од почетка до краја, па оно што овде није изнесено нити умањује нити увећава стварну сасвим јасну и велику кривицу и одговорност Ватикана.

Из докумената овде изнесених или цитираних сваки ће објективни посматрач стећи уверење, да је Ватикан у току Другог светског рата одиграо сатанску улогу и био активни и свесни саучесник у непријатељским намерама и делима, која су почињена против наше земље и народа. Сврха ове публикације и није друга него та, да се допринесе већ многим постојећим доказима, да је Ватикан с папом на челу отворени и брутални непријатељ наше земље и народа и да је читава ватиканска и папинска политика усмерена према једном једином циљу, то јест према подврга­вању наше земље и народа својим интересима, који су у пуној опреци с народним интересима.

*

Исцрпивши битно из овде цитираних тајних докумената, несумњиво и непобитно смо доказали и осветлили са свих страна једну тешку кривицу и одговорност Ватикана, с папом на челу.

Солидарност Ватикана са злочиначким усташтвом сасвим је јасна и изван дискусије.

Објављивањем ових докумената још јаче долази до изражаја већ доста позната чињеница, да је Ватикан непријатељ наших народа. То непријатељство вуче се у константној линији кроз читаву нашу историју, али је у периоду другог светског рата, с усташтвом, дошло до своје кулминације и најбруталнијих манифестација.

Ватикан, који смо у светлу тих докумената још боље упознали, не може ни данас бити другачији. Данашње непријатељство и непрестана актив­ност Ватикана, с тежњом да се нашкоди новој Југославији, у пуној је логици с традицијом. Од Ватикана се, с обзиром на његову праксу и тежње у прошлости, и не може очекивати ни данас другачији, позитиван однос према нашој држави и према нашим народима, па ни према хрватском народу. С тиме морамо бити начисто.

Ова публикација послужиће несумњиво упознавању Ватикана и учвршћењу става према Ватикану. Упознавши темељно окорелог против­ника знаћемо се боље и успешније са њиме борити и сигурнија ће бити наша победа.