Приступајући историји деспота Стефана Лазаревића, која захвата време од 38 година, приступамо, у исто време, једном врло значајном и поучном делу српске историје.
Косовском битком запечаћено је најсјајније доба српске прошлости, време од 200 година. Настављач те знамените прошлости, јесте деспот Стефан Лазаревић, који се свима силама трудио, да продужи српску државну идеју у духу Немањића и свога оца — кнеза Лазара. У нашој је власти само жеља и добра воља, да што верније представимо ово, у сваком погледу, значајно време у српској историји. А уколико, према другим околностима, будемо успели, да одговоримо постављеном нам задатку, утолико ћемо се више радовати.
О деспоту Стефану Лазаревићу, доста се писало у нашој књижевности. О њему се може писати с више гледишта, као: ратнику, државнику, књижевнику и заштитнику књижевности и српском владару уопште. Ми смо поставили себи у задатак, да изложимо историју деспота Стефана Лазаревића у свима тим правцима; а колико будемо успели, није наше да ценимо.
О државничкој радњи Стефановој, мишљења су подељена код наших историка. Неки историци веле, да је Стефан, према приликама, био од најзнатнијих српских владалаца у сваком погледу. Други, пак, признају остале врлине Стефанове, али му свом жестином нападају државничку радњу. Ми ћемо, у току овог рада, видети уколико је оправдано и једно и друго гледиште, имајући увек у виду најважнију историјску погодбу — објективност.
Према природи догађаја, у историји деспота Стефана Лазаревића, мислимо, да је подесан овакав распоред у току овога рада:
I Кратки преглед српских земаља од 1371. до 1389. године;
II Стефан Лазаревић, као кнез од 1389. до 1402. године;
III Деспот Стефан Лазаревић од 1402. до 1413. године;
IV Деспот Стефан Лазаревић, од 1413. до 1427. године;
V Унутрашња радња Стефана Лазаревића и
VI Закључак.
За основу овога рада служиће нам живот деспота Стефана Лазаревића од Константина философа, сувременика Стефанова. И ако је то један од најдрагоценијих споменика у нашој народној историји, ипак има доста непотпуности и нејасности. У разумевању и употреби Константинова дела, доста смо се користили радовима наших историка, који су писали о деспоту Стефану Лазаревићу. Остали материјал, који нам је стајао на расположењу, наводимо у току самога рада.
Пре него што пређемо на само излагање историје о деспоту Стефану Лазаревићу, напомињемо, да нам је веома жао, што имамо на расположењу врло мало времена (само 2½ месеца) за тако важан и знаменит део историје српскога народа, и по важности и по обиму.