Реч писца

У овој књизи описао сам догађаје и њихов развој, као очевидац и учесник. Изнета је истина о свему, што сам видео и преживео. Од учесника и очевидаца из ових догађаја, допунио сам ова излагања на терену, и касније у емиграцији.

Многи људи устручавају се да пишу истину о грешкама, манама и људским страстима, оних који су радили у име народа и нације, јер се појави реакција оних који су сарађивали са онима, чије се погрешке и страсти набрајају. Они немају обзир достојанства према излагању, ако се са њим не слажу. Њихова је одбрана, властодрштво и заштита нације, а оружје диригована штампа.

Људске страсти и самовоља није рад у име народа и нације, нити се то сматра радом људском погрешком. Ако се покуша изнети истина, онда се истичу приговори, да се вређа нација и част оних чија се дела набрајају, под изговором, да су радили у име народа и нације, а писца истине огласе комунистом и да служи непријатељу, и огласе свакога за „Бранковића“, ако се не сагласи са страстима и вољом самовољних.

За отклањање одговорности, као праска уведено је одрицање сопствених наредаба. Многа акта и наредбе, издате и потписате од оних који су водили народ и нацију, оглашене су као акта и наредбе подметнуте на хартији са бланко потписом. Неким чудом, до данас није објављен ниједан папир са бланко потписом, као доказ да је бланко потпис постајао. Са такивим радом оних, који су радили у име народа и нације, не слаже се слободарски дух српског народа.

Да би нараштаји црпели знање и искуство, нараштајима треба истина о узроцима страдања народа и нације, а не славопојке о догађајима. Непристрасним испитвањем трагичних грешака, које су донеле народна страдања, нараштаји неће поновити ове у будућности.

Писац

Посвета писца

Ову књигу посвећујем мојој кћери Миљашу. Она ме је пратила и пружала ми сваку помоћ у току борбе под окупацијом Југославије од 1941. до 1945. године. Са поносом је подносила патње и страдања. Зрак слободе, за њу је био моја блискост. Борци су је поштовали и ценили. Команданти волели и њено довојачко држање истицали. Са мном и са борцима прешла је пут „Голготе“ преко Босне, Хрватске и Словеније до Аустрије.

Маја 1945. године, на граници Аустрије и Југославије, Англосаксонци предадоше нас Титовим црвеним џелатима, где заувек одвојише децу од родитеља. Овим злочином угасише се многа српска огњишта.

Са благословом родитеља, из туђег света, одвојен од свога чеда ову посвету остављам. 

ОТАЦ

Михаило П. Минић

Предговор

Последице једног рата тешке су и судбоносне. Деценијама народни живот носи његово обележје. По правилу је, да, искуства стечена у рату, треба да буду компас народу и држави у тражењу и обезбеђењу срећније будућности.

И у овом рату, као и у свима прошлим ратовима, српски народ платио је највећу цену за одбрану своје слободе, на коју су били насрнули Хитлер, Мусолини и њихови сателити Хрвати и Мађари.

Геноцид Хрвата према српском народу разголићује сву душевну и моралну мизерију народа, који се упадљиво кити са својом „Тисућљетном културом“, чији су злочини према српском народу помрачили славу Торквемаде, најокрутнијег џелата за време шпанске инквизиције половином XV века.

По паду усташког крвавог режима, трагедија српског народа није престала. Каму и будак од усташа преузео је други Хрват Тито са комунистичким олошем, чији су редови попуњени испробаним кољачима српског народа из усташких редова, који су наставили са злочинима у редовима Титових комуниста, јер им је био исти циљ — биолошко истребљење српског народа.

Дневник „Расуте кости (1941 — 1945), који је написао Михаило П. Минић, срески начелник и четнички борац из редова јуначке Црне Горе витеза Павла Ђуришића, који је прошао кроз борбе и окршаје са непријатељима српског народа у току окупације Југославије, и на себи осетио, искусио сву бестијалност усташких и комунистичких подивљалих хорда и џелата српског народа, преставља не само једну библиографску већ и историјску вредност, који ће историчарима послужити да са што мање напора завире у суштину крвавих збивања у Југославији за време Другог светског рата.

Писан лаким стилом и без икакве књижевне претензије, крцат са догађајима променљивим и крвавим, са хронолошки и упечатљиво пореданим и описаним епизодама кроз које је морао проћи српски народ на путу своје друге Голготе, овај дневник „Расуте кости“, представља један продор у најинтимније пориве људске душе, где се, као на филму, ређају слике једне стварности, коју треба доживети па осетити сву њену тежину и сву замрлост људских осећаја.

Казивања писца Дневника „Расуте кости“ Михаила П. Минића, су докуменат једне епохе, која нас преноси у доба страдања српског народа и која нам откривају сву  свирепост џелата српског народа, који су се утркивали како ће грозније да измуче своју жртву пре него што је докусуре. Читајући све то тешко се је отети утиску, болном и претешком, и не осетити жељу за осветом ових невиних српских мученика и страдалника, који су били мучени и убијани на најзверскији начин, живи бацани у јаме, а жене и девојке, наше мајке и сестре, мучене од људског отпадка и патолошких типова. Имена ових звери у људском облику донекле су забележена у овом дневнику, као и многобројна места, где су вршили своје злочине.

Импресивно су описане и борбе, које су се водиле на терену јуначке и непобеђене Црне Горе, као и у осталим крајевима са комунистичким зверима и усташким зликовцима; затим борбе и страдања Босанске голготе, где је цвет јунака, под вођством хероја и мученика Павла Ђуришића, доживео своју најстрашнију судбину, да на превару буду мучени и погубљени, живи спаљивани и крвљу ових мученика обојених река, уништени. Овде је писац унео и своја најинтимнија осећања и сав бол који га је обухватио у моменту насилног раздвајања са његовом кћерком Миљашем, коју су окрутни цивилизовани барбари — Енглези, заједно са десетинама хиљада жена и девојака такође четничких бораца предали Титу, у сигурну смрт. Писац је дело посветио својој кћери Миљашу.

Дневник „Расуте кости“ писан је да послужи истини. Да се чује и од заборава сачувају не само страдања српског народа, већ наше мане, које су нас спутавале у борби са непријатељима, као и наш себичлук, наше наклоности за интригу и перфидну игру „бораца“, који су у пиџамама долазили у „шуму“, и исто тако из ње излазили, и после свршеног, велом мистерије, обавитог посла, нимало корисног по борбу и судбину српског народа, обрели се у емиграцији.

Данас, када полако, и не без плана, пада заборав на сва та збивања, која су српски народ бацили у црње ропство него што је било турско, а нас, његове преостале синове разбацали широм света, дневник „Расуте кости” је један подсетник, једна опомена и тужно сећање на неизмерне жртве, страдања и терор, које је незаслужно понео српски народ, издан и напуштен од својих верних „савезника“, за чију је слободу жртвовао своју и државну егзистенцију.

Читајући Дневник „Расуте кости“ сачуваћемо свеже сећање и пијетет према палим херојима ради наше боље сутрашњице. Ово је дело најтрајнија свећа палим мученицима, и најсигурнији пут да више никада нећемо небрата назвати братом.

А. К.

Садржај

Посвета

Реч писца

Предговор

Прво поглавље

Општи део

Народни отпор

Подвизи славе херојској борби

Гашење славе

Сурова срџба

Припремање издајства

Фатални састанци

Интересне сфере

Судбоносне грешке

План поделе реона за борбу

Наредба за рушење мостова

Званична преписка

Југословенска влада

Посебни део

Хрватски политичари

Српски политичари

Официрски кор

Каирска афера

Ратни заробљеници

Интернирци и заробљеници

Преокрет

Безумна трка

Друго поглавље

Борбе народа Србије под окупацијом од 1941 - 1945. године

Први део

Четнички покрет

Појава комуниста у Србији

Окупаторска власт у Србији

Устанак у Србији

Долазак на власт ђенерала Недића

Угушење устанка

Јавна безбедност у Србији

Кретање партизана по Србији

Други део

Покушај сарадње са совјетском армијом

Покољ Пилетићевих људи

Проглас мобилизације

Већање команданата

Разни поремећаји

Трећи део

Покрет за Црну Гору

Положај Врховне команде

Школа командуса

Одлуке команде Србије

Бомбардовање Сјенице

Покрет за Приморје

Четврти део

Са Тромеђе за Босну

Расипање одреда

Излазак из земље и мандатори

Састанци у Бечу

Догађаји у Словенији

Преговори у Љубљани

Натраг за Тромеђу

Треће поглавље

Борбе народа Црне Горе под окупацијом од 1941 -1945. Године

Први део

Општи преглед

Народни устанак

Угушење устанка

Терор комуниста

Одлазак Павла Ђуришића за Србију

Сукоб са комунистима у Црној Гори

Борба на Лубнице

Покрет на Шаховиће

Борба на Баре

Пад Колашина у руке четника

Колашин — четничка тврђава

Акција оружане борбе из Колашина

Поход на Липово

Покрет на Мојковац

Борба на Црквини и Марково Брдо

Припреме за обрачун и догађаји

Други поход на Мојковац

Одбрана Лолашина

План операција

Посебни део

Титове „офанзиве“

Догађаји пре битке на Неретви

Снаге партизана пре битке на Неретви

Битка на Неретви

Поход јуришних бригада из Колашина 

Битка на Калиновику

Развој фронта на Дрини

Прелаз партизана на Дрини

Врховна команда и ђенерал Михаиловић напуштају Црну Гору

Упад Немаца у Колашин и Црну Гору

Анархија шиптара и башибозлука

Други део

Црна Гора од маја 1943. до децембра 1944. године

Последњи трзаји италијанске војске

Мучки упад партизана у Колашин

Контранапад на Колашин

Одбрана Берана

Продор Немаца и Арнаута

Немачка окупација Црне Горе

Борбе на Кокоте

Састанак и одлуке

Оружана акција према Чеву

Поход преко Куча и Вјетерника

Долазак Павлов у Санџак

Припреме за обрачун са партизанима  

Одбрана врата Србије

Покрет из Санџака за Црну Гору

Насиља после одлука у Техерану

Отпор насиљу

Пир Черчил — Тито

Англосаксонско бомбардовање српских градова

Бомбардовање подгорице

Ноћно бомбардовање Подгорице

Концентрација

Већање

Изасланства за Италију

Вести из Србије

Вапај Цетиња

Одбрана Грахова

Искрцавање савезника

Избор покрајинског комитета

Трећи део

Покрет из Црне Горе за Босну одлуке

Продор

Прикупљање и покрет

Ново формирање одреда

Покрет са Рудога

Жртве мраза

Прикупљање снага

Покрет за Соколовиће

Састанак команданата у Соколовићу

Покрет из Соколовића

Напад на Тузлу

Стање позадине

Правац Требава

Одређивање положаја

Састанци и одлуке

Састанак у Модричу

Тифус

Стварање централне болнице

Стање избеглица на Вучјаку

Кобна ноћ

Лична страдања

Припреме за прелаз на Вучјак

Тешко стање

Четврто поглавље

Трагедија безумља

Истини у очи

Опредељења

Страх од слабљења

Састанак на Руданки и развој догађаја после састанка

Преговори у Загребу

Припреме за покрет са Вучјака

Транспорт болнице

Покрет са Белих Брда и Мотајице

Прелаз Врбаса

Положај одреда Србије

Припреме за покрет са Лијевча Поља

Битка на Лијевчу Пољу

Напад за продор

Други напад за продор

Припреме трећег напада за продор

Тврђава Стара Градишка

Долазак у град Секуле Дрљевића

Потера за Павлом са групом

Класирање и издвајање

Извођење Павла са групом

Повраћај оружја

Прелаз Хрватске

Притисак Совјета

Слободарски дух народа

Прелаз преко Словеније

Раздвајање у цељу и судбина група

Судбина заробљених у цељу

Покрет и судбина друге групе

Раздвајање друге групе

Судбина бројно највеће групе

Преговори са Енглезима

У руке џелата

Извођење на стрелиште

Бекство са стрелишта

У руке Енглеза

Логор у Ветриње