Обичаји су једног људског друштва резулат свију прилика од којих зависи и у којима живи. Самом расом и њеним диспозицијама, географским приликама, спољним природним условима, обликом економије, друштвеним односима, културном висином, моралним схватањем и религиозним погледима условљен је у свакоме друштву извесан ред по коме живи. Такав се ред као навика стално одржава и понавља, док најзад не пређе тако рећи у крв и не постане саставни део бића дотичнога друштва његова одлика и карактеристика, која га као језик, одело, религија и друге особине издваја од других друштава или група људских. Томе се реду сваки члан друштва, као по нагону, потчињава и традицијом га чува као правило које све регулисава, и ако нигде није написано и утврђено, нити је ко на њега нарочито дао пристанак и обавезу. Такав ред, који нарочито код примитивних друштава има врло велику моћ, и који регулише и влада унутрашњим и спољним приликама и односима друштвеним, то су обичаји. „Обичај је друга нарав (природа)”, и „Што је од обичаји, то је од закона”, лепо кажу свему реченом у прилог пословице до којих се дошло искуством и познавањем ствари.

О творцима појединих обичаја у једноме народу може бити исто толико говора, колико и о творцима народних песама, приповедака, игара и других општих творевина народних. Једанпут постали, обичаји се са ображавају приликама и потребама и постају општа својина целога народа, где год има потребе и услова за њих, и трају све донде, докле се не измене потребе и услови, па чак још и задуго после тога.

Различити су мотиви постанку појединих обичаја. Неки су постали из природне потребе. Недовољност плодног или неплодност земљишта у неким су земљама нагнале људе на редуцирање становништва, на обичај убијања новорођенчади и стараца, да би се остали могли исхранити. Код номадских и ратничких народа су сувишна деца, болесници и старци сметња за угодну и лаку покретљивост, отуда је у њих обичај, да сувишну децу, болеснике и изнемогле старце убијају или остављају на милост и немилост судбине. Многи су обичаји религиозног порекла, а поникли су било из схватања било из култа: богомоље, жртве, подушја итд. Многи су постали из социјалних разлика међу људима: клањање, указивање поштовања и сличне ствари биле су некад у обичају као права збиља, која се вршила било што се изискивала, било из удварања. Данас су то само обичаји без стварне потребе и подлоге. Неки су резултат узајамних односа у друштву: правни обичаји; неки искуства: медицински обичаји. Многи су произишли из успомена на славна дела, победу ослобођење и слично: Такав је случај код неких брђанских и црногорских племена; нпр. код Куча цело племе слави као своју општу славу Шћепан дан, 2. авуста, због тога што су тога дана одржали славну победу над Турцима на Малом Орљену 1688. године. Многим пак обичајима није тако лако ући ни у суштину ни у порекло.

Већ по овоме, што је довде речено, наш је народ од свога постанка морао имати својих обичаја, као производ свега онога, што је условљавало његов живот и његово кретање у животу, и што је најзад као обичај постало национална одлика његова.

Као тековина која дубоко залази у биће једнога народа, и која му даје једну нарочиту и значајну особину, обичаји се врло дуго и врло упорно одржавају, као нешто своје, на што се навикло и без чега се не може. „Боље је да село пропадне него у селу обичај и „Боље је земљу продати него јој обичај изгубити”, веле наше народне пословице. Они се чувају и онда кад се њихови мотиви и циљеви временом потпуно забораве. У таквом случају они се врло често завију у какву мрачну и непознату тајанственост и настављају свој живот: било као свете ствари, заостале из старине, често пута поверене бризи свештеника; било као саставни део култа, са којим су многи обичаји од свога почетка у вези; било најзад и без икаквих видних разлога, просто зато, што тако ваља или не ваља. Многи обичаји чији је основ заборављен одржавају се као навика, као друштвена обавеза, као нешто конвенционално: скидање капе, клањање. Обичаји се одржавају чак и онда кад постану штетни. „Кафар се држи својих старих обичаја,иако га муче као оков". Вe лики део напорнога културнога рада човечанства употребљен је у борби противу обичаја, који су стекли дубокога корена у свима својим манифестацијама.

Због особине да се упорно држе, порекло је многих обичаја врло старо, па се на њима често пута могу видети, и ако временом измењена, делања, погледи и схватања врло давнашњих генерација. Дуготрајност обичаја чини те се на некима од њих могу видети врло јасно утицаји различитих сила, које су на њих деловале и давале им другојачи облик и карактер. Наша слава, првобитни фамилијарни култ, добила је са Хришћанством хришћански карактер, данас је пак у варошима само формалност. Хришћански утицај ју је, као што се на њој самој види, изменио, а култура ју је редуцирала. Због тога су обичаји драгоцено градиво за упознавање примитивне, давно изумрле, културе, а у исто време и свију утицаја, који су на њу деловали и на обичајима се задржали.

Али обичаји нису нешто вечито ии непроменљиво. Укрштањем расе, променом земљишта и природних услова, економије и религије, социјалном еволуцијом, културним напретком итд. обичаји се мењају, знатно штете, губе императивну моћ, док најзад не клону, ишчезну или се другима замене. Из истих су разлога и наши обичаји у току времена претрпели великих удара и промена. Доласком на ново земљиште, у другојаче географске и природне прилике, мешањем са другим народима, примањем њихове културе и Хришћанства, преласком из племенског живота у државни, писаним законима, робовањем Турцима, од којих је један део нашега народа примио Ислам, итд. и наши су обичаји претрпели знатних измена. Наши се обичаји често помињу у нашој старини, али какав је био њихов живот, које су промене претрпели у току времена, још се тачно не зна. То ће се моћи сазнати тек онда, кад се покупе, што је могућно више и исцрпније, данашњи обичаји нашега народа, кад се покупи све што се о нашим обичајима из прошлости зна, кад се наши обичаји пореде у историјском развитку са обичајима суседних народа и кад се проучи све што је на обичаје утицало и давало им овакву или онакву особину.

Црква хришћанска и државна организација и законодавство изгледа да су имали највећег утицаја на наше обичаје.

Црква се према обичајима различито понашала: према некима је била равнодушна, такви су обичаји око стоке, земљорадње, економије уопште, и још неки који немају ничега са вером, или бар на први поглед немају; али је већину црква гледала себи да прилагоди и да им да хришћански значај и обележје: слава, литија; или их је забрањивала: коледа, краљице, стрижба деце итд.

Државно законодавсто забранило је врло многе народне обичаје. Душанов законик забранио је вађење људи из гробова и спаљивање, свео је колективну одговорност браства, како је дотле било, на колективну одговорност куће или задруге, забранио је збор себара, који је дотле живео као обичајна народна институција, итд. Општим Закоником црногорским и брдским од 18. октобра 1798. године забрањује се отмица девојака и жена, мегдани у којима се скупи свет и с једне ис друге стране и изгине, освета, итд. И законодавство од нашег ослобођења до данас ништило је много што шта из наших обичаја: отмица, варварства на седељкама итд.

Од коликог су утицаја на наше обичаје биле друге прилике данас се не може тачно рећи, али да није било без њих види се већ по томе, што нам обичаји нису једнаки у свему пространству нашега народа, што се у многима осећају туђи елементи, различити утицаји: економских, социјалних, верских итд. прилика. Но све ово тек има да се процени.

Неки су наши обичаји сами изумрли, те су заборављени а неки само још живе у народној успомени: убијање стараца, чороје, метање под гомилу итд.

*

Прво описивање наших народних обичаја отпочео је Вук С. Караџић. Он је у свој „Српски Рјечник“ још 1818. године унео код појединих речи, ради њиховога бољега објашњења, описе читавих народних обичаја. Требало је да прође још много времена од тада, па да се уопште обрати више пажње народним обичајима. Систематски пак рад на њиховоме скупљању и описивању, изузевши рад на Богишићевом Зборнику правних обичаја, у нас још није организован, нити му је пут утрвен, и ако је било много покушаја за проучавање народа и његових одлика, где би дошли и обичаји. Дела у којима су описивани народни обичаји нису још оно што се од Зборника народних обичаја тражи. Сва су досадашња описивања обичаја или непотпуна у погледу целокупности обичаја појединих крајева из којих су скупљани: многи обичаји су остали незабележени; или су непотпуни и у ономе што је забележено: пропуштени су многи драгоцени детаљи. Досадашња скупљања обичаја у нас представљају фрагментарну грађу баш и за поједине крајеве из којих су неке нарочите збирке обичаја, а још више за целокупност Српске земље. Ми немамо ниједан крај, чији би обичаји били тако испитани, да се из тога види целокупни обичајни живот његов. То се, на жалост, није постигло ни првом књигом „Обичаја народа српског (Српски Етнографски зборник, књ. VII) Српске Краљ. Академије, која садржи обичаје из три српска краја. И ту нису обухваћени сви обичаји тих крајева, нити је обрађена пажња на многе врло важне детаље појединих обичаја. Сем тога ту нема једнообразности у описивању обичаја различитих крајева, која је тако потребна ради упоредног проматрања и проучавања обичаја.

Да би се доскочило свима овим недостацима неопходно је било потребно приступити једном систематском описивању и издавању обичаја нашег народа.

др Тихомир Ђорђевић

Садржај

Увод 7

Српски народни обичаји из Среза Бољевачког

од Саватијa М. Грбићa 21

Предговор 23

А. Стални обичаји преко године 25

I Година 25

II Остали периоди времена у години 26

1. Меснице 26

2. Некрштени дани 26

3. Зајмљени дани 27

4. Врбопуц 27

5. Велики пост, Часни пост 27

6. Петров пост 28

7. Петрове жеге 28

8. Горешњаци 28

9. Госпођин пост 28

10. Међудневица 28

11. Подјесен 29

12. Мратинци 29

13. Божићни пост 30

III Дан 31

1. Поноћ 33

2. Први петлови 33

3. Зора 33

4. Свануће 33

5. Мали ручак 33

6. Велики ручак или Пладне 33

7. Икиндија, Заранци 33

8. Предвече 33

9. Сунчани заод 33

10. Вече 34

11. Вечера 34

12. Велика вечера 34

13. Глуво доба 34

IV Обичаји свакидањег живота 34

1. Устајање 34

2. Оброци 35

3. Почетак посла 35

4. Одморци 35

5. Спавање 36

V Народни календар и стални обичаји преко целе године 37

Васиљевдан 37

Крстовдан 38

Водице, Богојављање 38

Св. Јован Крститељ 40

Св. Сава 40

Св. Петар Вериган, Верижице, Ижице 41

Св. Антоније 41

Св. Атанасије 41

Св. Максим 41

Св. Трифун Орезач 41

Задушни понедеоник 42

Задушнице 42

Бела недеља, Беле покладе, Опроштене покладе 45

Чисти понедеоник 49

Девети торник 50

Луда (Тудорова) среда 50

Луди петак 51

Мратин дан 51

Св. Тудор, Тудорова субота 51

Младенци 51

Средопосна среда 57

Благовести 57

Св. Марија 58

Лазарев дан 58

Цвети, Цветнице 59

Велики четвртак 59

Велики петак, Распети петак 60

Великдан, Воскрсеније, Ускрс, Васкрс 60

Бељани петак 62

Ђурђевдан 67

Марковдан 72

Јеремијин дан 72

Пољобранија 73

Летњи Св. Никола 73

Св. Герман 73

Спасовдан 73

Тројице 73

Св. Вртолома 73

Св. Алисеј 74

Видовдан 74

Ивањдан 74

Петровдан 74

Павловдан 75

Св. Врачи, Св. Кузман и Дамњан, Безмитни Врачи 75

Св. Прокопије 75

Св. Аранђел 75

Св. Ћирик 75

Огњена Марија 75

Св. Илија 76

Марија Магдалена, Блага Марија 76

Св. Петка, Трнова Петка, Млада Петка 76

Св. Пантелија 76

Св. Макивеј 76

Преображење 77

Госпођиндан 77

Св. Роман 77

Св. Јован Главосек 77

Појас Св. Богородице 77

Св. Симеун Столпник 77

Мала Богородица, Мала Госпођа 78

Крстовдан 78

Покров Св. Богородице 78

Св. Тома 78

Св. Петка 78

Митровдан 78

Мишољдан, Мишији дан 79

Св. Врачи 79

Аранђеловдан 79

Св. Мрата 79

Св. Јован Златоуст 79

Св. Пречиста 79

Св. Андрија 79

Варица, Вара 80

Св. Никола 80

Петозарни мученици 80

Материце 81

Св. Игњат, Игњатов дан 81

Бадњи дан 82

Божић 89

Б. Покретни обичаји 97

І Рођење 97

II Момаштво и девојаштво 130

III Свадба 135

Наводаџисање 137

Прошевина, китица или јабучно 138

Свадба 140

IV Слава 175

Мала Слава 188

V Сеоска слава, Заветина. 189

VI Болести, њихова имена и лечење 193

Јектика, сушица, сува болест 194

Горчевина 194

Голема болест, врућица (тифус) 194

Срчаница, срдобоља 194

Водена болест 195

Прободи 195

Жутеница, жутица 196

Мукавица 196

Издат 197

Грозница 198

Засип 198

Под груди 198

Запорисање (затвор) 199

Шуљеви 199

Пантљичара, голема глиста 199

Запаљење мозга 199

Главобоља 200

Гушобоља, гуштер, крајници 200

Заушке 200

Увобоља 200

Устобоља 200

Зубобоља 200

Смамка 201

Наметаљка 201

Црвени ветар 201

Богиње 202

Чиреви 202

Красте 203

Руса 203

Сараџа, живе ране 204

Влас 204

Лишај 204

Пришт, непоменик, онај душман, блага рана 204

Ноктојеђа 205

Шуга 205

Вренга 205

Господске болести 206

Ницине 207

Кад стане мокраћа 207

Тровање 207

Кад опада коса, косопас 207

Кад уједе бесно псето 207

Кад печи змија 208

Опекотине 208

Убивотина 208

Посекотина 208

Убод 208

Кијавица 208

Склопац, јелења болест 208

Колера 209

Намештање руку и ногу 209

Женске болести 209

VII Смрт и погреб 210

VIII Тежачки обичаји 224

1. Спрега 224

2. Позајмица 224

3. Молба (моба) 225

4. Сејање 226

5. Копање 227

6. Жетва 229

7. Косидба 231

8. Љуштење, лупење, комишање кукуруза 233

9. Берба винограда 237

10. Сађање воћа 239

IX Технолошки обичаји 239

1. Грађење креча 240

2. Печење ракије 240

3. Грађење вина 241

Х Обичаји код појединих женских радова 241

Седељке 243

Молбе 252

XI Вештачка сродства 254

1. Кумство 254

2. Старосватство 255

3. Деверство 255

4. Побратимство 255

5. Усињење, усиновљење 260

XII Положај женскиња, њихов живот и дужности.

Живот и дужност мушкиња 261

1. Девојка 261

2. Млада 261

3. Жена 261

4. Удовица 262

5. Деца 263

6. Младићи 263

7. Удовац 263

8. Старци 263

9. Бабе 263

10. Слуге 263

XIII Однос млађих према старијим 264

XIV Међусобни живот 264

1. Поздрави 264

2. Позајмица 265

3. Гостовање 265

4. Шале 266

5. Свађе 266

6. Псовке 267

7. Клетве 267

XV Задружни живот 268

Задруга 268

Деоба задруге 273

XVI Kyћa 275

XVII Верски живот 278

XVIII Забаве 281

XIX Обичаји при необичним природним појавама 284

1. Земљотрес 284

2. Грмљавина 284

3. Град 284

4. Звезде 285

5. Помрачење сунца и месеца 285

6. Суша и киша 285

XX Стока и сточарство 288

Бачијање 289

Стрижба стоке 294

Болести код стоке 295

Богиње 295

Шуга 295

Огњица 295

Метиљ 295

Подудар 295

Издат 295

Брљивост 296

Кад се овца окрви 296

Мукавица 296

Подудар и издат 296

Прострел 297

Шап или кривотиња 297

Устобоља 297

Назеб 297

Затвор 297

Готунар или гонтураћ 297

Мурдарлук 297

Текневез 297

Рана 298

Ваљавица 298

Зазубице 298

Гроница 298

Богиње 298

Свињска куга 298

Шап 298

XXI Обичаји код пчеларења 299

ХХII Извођење живине 302

Грађа за српске народне обичаје из времена прве владе кнеза

Милоша од др Тихомирa Ђорђевићa 303

I Амајлија 309

II Анатема 309

III Бежање од болести 309

IV Богомоља 310

Богомоља за жир 310

Богомоља за кишу 310

V Вилајетска скупштина 311

VI Гоњење вештица 311

VII Двоженство 313

VIII Деоба задруге 316

IX Ђурђевски обичај 317

Х Женини дугови 317

XI Задруга кућом подељена а имањем неподељена 317

XII Задужбина 317

XIII Задушнице 319

XIV Избор настојатеља манастира 319

XV Изгоњење из села 320

XVI Јемчење 322

XVII Казна селски 325

XVIII Колективна одговорност 327

XIX Крвнина 329

ХХ Литија 330

XXI Љубљење скута и руку 330

ХХII Мазија 331

ХХIII Моба 332

XXIV Народ и постављање старешина 332

ХХV Нехотична штета 336

XXVI Нехотично убиство 337

XXVII Освета 338

ХХVIII Остављање деце пред црквом 338

XXIX Побратимство 338

XXX Позивање на суд 339

ХХХI Правдање света 339

ХХХІІ Праштање народа, Опроштена молитва 340

XXXIII Пуцање из пушака 340

XXXIV Раскопавање вампира 341

XXXV Сабори 343

XXXVI Свадбени обичаји 344

а) Отмица 348

б) Добегавање девојака 354

в) Продаја девојака 357

г) Насилни брак 357

д) Удаја трудне девојке 358

е) Свадбени дарови 360

ж) Лажни младожења место правог 361

з) Женидба свештеника 361

XXXVII Седељке 361

XXXVIII Суд пред трговцима 363

ХХХIХ Чини 364