Предговор књиге Руски отпор  - борба против антихриста Олега Платонова

Најважнија ствар у животу сваког човека је вера. Само она продуховљује живот и даје му смисао. За руског човека вера је пут према светој Русији. Сваки други пут је духовна пустош, каквим год да је окружен блештавилом, спољашњим богаством, славом и популарношћу. 

Корачао сам према Светој Русији цео свој живот. Међутим нисам показивао доследност увек на том путу, догађало се, да сам се спотицао и озбиљно удаљавао од оног кључног. Живот ми је био богат потрагама, путовањима по Русији и свету, сусретима са занимљивим, искусним и значајним људима, који су делили са мном главне идеје мог живота. 

Захвалан сам Богу за то, што ми је свагда помагао да идем овим путем. Захвалан сам му за то, што сам срео на том путу (вероватно је било неизбежно) великог подвижника руског православља, митрополита Петроградског и Ладошког Јована (Сничева). Упознавање с њим 1992. године осветли јарком духовном светлошћу моју прошлост и коначно одреди мој даљи живот. 

Тек, када сам се срео са митрополитом Јованом, схватио сам, да велики део мог стваралачког живота није прошао улудо, и да није потонуо у свагдашњу сујету, него насупрот томе постао основа свих мојих даљих радова, добивши одобрење православне средине и благослов ауторитативних црквених јерарха.

Главна мисао, која ме је поразила на нашем вишечасовном састанку у комисији за канонизацију светих православних цркава 1994. године била је, да „сваки човек има своју историју сусрета са Богом и са Ђаволом... И једно и друго се догађа свакодневно, као шетња у планинама поред дубоког језера. Само у првом случају твоја душа узлеће на небо, а у другом случају пада са високе литице. Велики део људи не разуме значења тих сусрета, не уме да чита знаке виших сила. Духовна неписменост доводи их на крају до погибије. Људски живот је потребно перципирати, као поље битке између Бога и Сатане, Христа и антихриста, добра и зла. За многе од младићке доби живот постаје пораз. Када се привикну на зло, они покорно пливају реком учмалости, као духовни лешеви, који се највише радују материјалним добрима и комфору. Ови људи нису достојни чак ни сажалења, будући да нису оправдали наде Спаситеља.“

Пут према светој Русији је пре свега пут борбе против свих, који се супростављају Богу, пре свега против црне војске Антихриста — циониста и масона, који оваплоћују дух пакла. 

„Данас је Запад, — говорио је митрополит Јован — у предворју пакла. Данашња западна култура је изграђена на богоборству и негирању Христа. Борба антихриста против Христа је првобитни узрок антагонизма између Запада и Русије.“

A сада, када се враћам мислима оних година, јасно схватам, да без ових речи великог подвижника, тешко да бих пронашао снагу у себи да оставим све претходне послове и да се неколико година бавим истраживањем масонских докумената из специјалног архива КГБ-а СССР-а. Као резултат тога, написао сам низ књига из историје јудаизма и масонства, које су изашле у серијалу: „Трнов венац Русије“. Сам назив серијала припада митрополиту Јовану. Пошто је благословио излазак у штампу прве књиге: „Тајна Историја Масонства“, владика ми је наложио: „Одштампај је у што већем тиражу и за сав новац.“ Митрополиту Јовану припада мисао да се искористе у раду, не само историјске подаци из архива, него и да се прикупе информације о активним политичарима, који врше своју субверзивну активност против православне Русије (Гајдар, Собчак, Старовојтова, Коваљев, Јушенков, Јаковљев и др.) На његову иницијативу и уз помоћ људи, које нам је препоручио, прикупљали смо неколико година досија о савременим масонима уз привлачење доушника из разних организација, укључујући и спец. службе.

Речи митрополита Јована су постале кључ за моја истраживања западне цивилизације. Када сам проучио масонске и јудејске архиве, суочио сам се са великим бројем чињеница, које разоткривају злочиначки карактер западних земаља и друштава, и њихову оријентацију на освајање туђих земаља, њихових материјалних добара и геноцида над свим непокореним народима! Од момента, када се западна црква отцепила од православља под утицајем јудејске идеологије, историја Запада поприма отворено криминални карактер. Масовна убиства и геноцид над целим народима прелазе црвену линију преко главних догађаја европске цивилизације: крсташки походи, колонизаторска освајања, „епоха препорода“, и ново време, које се логично завршило стварањем најсуровијег друштвеног система, који је икада постојао на земљи: Сједињених Америчких Држава. САД су по суровости превазишле све рекорде у геноциду, уништивши десетине индијанских народа, који су живели у Северној Америци (око 100 милиона људи); милионе Африканаца, које су користили у својству робова. Само за последњих 50 година Америка је убила више од 4 милиона људи у агресивним ратовима. Да би сакрили ове злочине, стварали су митове о хуманизму, слободи и демократији. Заправо су ови појмови били примењени сходно Талмуду, према уском кругу „одабраних “. Већину људи, који не улазе у тај круг, сматрали су одметницима. Ове мисли сам делио са митрополитом Јованом и осећао његов одобравајући однос. 

Најважнија идеја састављања енциклопедије „Света Русија“, припада митрополиту Јовану, која своди резултате руске духовности од древних времена, до наших дана. Прву такву енциклопедију је саставио митрополит Макарије средином XVI века „Велики Четји Минеји“. Савремено поколење православаца, сматра владика Јован, треба да настави тај посао, да би открили читаоцу огромно значење духовних вредности свете Русије, вишег достигнућа хришћанске цивилизације. 

Света Русија је посебно благодатно својство руског народа, које га чини бастионом хришћанске вере у целом свету. Пожртвовано служење идеалима добра и праведности, стицање Духа Светога, тежња према безгрешности, савршенству и преображају душе учинили су Русе новим богоизабраним народом, али не у смислу супростављања другим народима и тежње да господаре њима, него у смислу првенства у борби против светског зла и за изградњу православног царства.

Света Русија нам се открива у следећим појмовима:

— Духовна целовитост — нераскидивост вере и живота;

— добротољубље — критеријум истинског хришћанског живота и светости;

— неграмзивост — преовладавање духовно-моралних мотива живота над материјалним;

— саборност — растварање личности у цркви, држави, и православном народу;

— патриотизам — љубав према земаљској Отаџбини, као предворју Царства Небеског. После вере у Бога, патриотизам је виши израз човекове духовности.

Од почетка рада на остварењу идеје митрополита Јована о стварању енциклопедије „Света Русија“ за мене отпочиње нова и главна етапа живота. Мисли, које је изрекао владика, подржали су многи старци, монаси, свештеници, православни истраживачи и предузетници. Важан допринос у разради идеје енциклопедије дао је митрополит Питирим. И догоди се чудо: оно, што ми се недавно чинило сасвим неоствариво и претешко, поче да се оваплоћује у живот захваљујући молитвама митрополита Јована и његових следбеника и ученика. Рад на енциклопедији овенчао је и мој живот. 

Спочетка 70-их година, почео сам правити записе о својим путовањима, сусретима и догађајима, у којима сам учествовао. У мојим дневницима накупио се велики број уникатних посматрања активности различитих противника руске цивилизације, чланова тајних јудејских и ционистичких организација, масонских ложа и специјалних служби. Због врсте својих занимања и истраживања морао сам да обавим скривене посете тајним друштвима, односно масонским редовима и сатанистичким скуповима. Разоткривање пред свим хришћанским светом субверзивне активности противника хришћанске вере, задатак је сваког православца. Како је писао Кирил Јерусалимски: „Познаш ли знаке антихриста, не чувај их само за себе, него их саопшти свима великодушно.“ Наступи време и за мене да откријем све, што сам знао и видео о манифестовању антихриста. Како је учио митрополит Јован: „Антихрист, то је реална политичка могућност нашег времена, будући светски диктатор, чији пут утиру данас Израел, САД и друге државе Запада.“

Антрихрист је дух, који је наумио да устане против свог Створитеља и зато је збачен са небеса. Као што озлојеђен и безуман слуга у својој гордости устаје против господара, тако је и ђаво оваплоћен у антихристу устао против свих Закона Божијих.

У духовном смислу антихрист је, као отелотворени сатана, апсолутно зло. У материјалном смислу пак, то је посебан човек. Св. Јован Дамаскин (VII век) указује: „Неће сам ђаво постати антихрист, него ће се родити човек од блудничења и примиће у себе сва својства сатане. Јер Бог, који предвиђа будућу исквареност његове воље, допустиће ђаволу да се настани у њему. Онај, којег је родила блудница, васпитава се тајно, огласиће се неочекивано и зацарити се“ (књ. 4, гл 27). 

Појава антихриста повезана је са јудаизмом. Како се говори у Јеванђељу, Јудејци ће примити антихриста са великом радошћу и повероваће у њега, као у Месију, којег су обећали пророци. Те зато и рече Христос, месија, којег су свргли Јевреји: „Ја дођох у име Оца мојега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити“ (Јов. 5, 43). 

По свом пореклу антрихрист ће бити необрезани Јевреј. Испрва ће се указати Јеврејима, а затим ће привући и друге народе. Према писању Св. Андреја Кесаријског, антрихрист ће се родити од Јеврејског колена Данова, које није уврштено у других 12 колена.

Апостол Павле указује: „када се уклони онај који га задржава, тада ће се открити безаконик, којег ће Господ Исус убити духом уста Својих и уништити појавом Свог доласка, онога чији је долазак, по дејству сатанину и биће са сваком силом, знацима и чудесима лажним, и са сваком преваром неправедном међу онима који пропадају, зато што не примише љубав истине ради својега спасења. И зато ће им Бог послати силу заблуде, јер ће они веровати лажи, и бити осуђени сви, који не вероваше истини, него заволеше лаж“ (2 Сол. 2, 8-12).

Према сведочанству Св. Иполита Римског, који је живео у I-II веку. „Испрва ће антрихрист бити благ, тих, мио, милостив, људи ће у њему и у његовим делима видети мноштво врлина и поставиће га за цара над собом. Расуђиваће они: „Где ћемо пронаћи међу нама блажег и праведнијег човека?.“ Јевреји ће помислити, да се успоставља поново њихово царство. Након тога ће антихрист открити своје стварно лице (погордиће се) и постаће нескривено суров, немилосрдан и безбожан. Антихрист ће постати цар, тражиће од свих поклоњење (светски цар) и обележиће својим жигом све покорне, а непокорне ће мучити и убити“. 

Армија антрихриста ће постати талмудски Јудејци.

„Отац ваш је ђаво, — говораше Господ Јудејцима, — и ви желите испунити жудње оца вашега. Бејаше човекоубица од почетка и не стоји у истини, јер нема у њему истине. Кад говори он је лаж, говори своје; јер је он лаж и отац лажи“(Јов. 8, 44). Понекад називају ђаволом и ђавољом децом, исто као и сатаном, и људе, према злим својствима њихових душа (Јов. 6, 70; 8, 44; 1 Јов. 3, 10). 

Како је писао руски духовни писац С. А. Нилус, „Први народ на земљи, који је признао ђавола за свог бога и поклонио му се, као Богу, био је Израел, који је постао од Божијег народа, богоизабраног, (какав је био по првородству своме између синова човечијих) народ богоборац и богоубица, односно Вавилон — жена прељубница.“

Тако је тајна безакоња, над којом је тако марљиво радио кнез таме ђаво (Јов. 12, 31; 13, 2, 27), добила најзад у лику јудејског народа најпријемчивије тло, где би могло израсти семе будућег антихриста. Само у том народу, који се преобразио од богоизбраног народа у богоотпаднички, само у његовој безграничној мржњи према Христу, ђаво је могао да положи чврст темељ за цркву антихриста. О тој службеној улози јудејства у остварењу сатанских планова говори и Св. Јован Богослов: „Они говоре о себи, да су Јудејци, али они нису такви, него су скуп сатански“ (Откр. 2, 9).

Да ли је коректно посматрати све Јевреје као непријатеље хришћанства и саучеснике антихриста? Потпуно некоректно. Сви ми, православни хришћани, не боримо се против јеврејског народа, нити против дела Јевреја, који су опчињени талмудизмом, него против сатанистичке идеологије, против антихриста, који је учинио део Јевреја извршиоцима својих богоборачких планова. 

Најстрашнија трагедија у историји сваког народа је то, када постаје талац богоборачких, антиљудских гледишта, и претвара се у тупо оруђе њиховог остварења у живот. У сваком народу постоје честити и лоши, добри и зли, искрени и равнодушни људи. Међутим богоборачки и антиљудски систем, преображава их у заједничку организацију, тачније, у организовано стадо, вођено злочиначким вођама, а на сав народ пада њихова кривица. 

Ево неколико примера из историје: 

У XIII веку монголска племена су постала таоци чудовишне идеологије Џингис-кана, који их је преобразио од мирних номада у крвожедне и сурове завојеваче. 

Сличну трагедију искусио је немачки народ, као жртва сулудих расистичких идеја Хитлера, који је направио од културне нације, банду бесрамних мародера и насилника.

Таоц богоборачког и антиљудског система бољшевизма у току две деценије (1917-1937), беше и руски народ, који је по цену огромних жртава сломио бољшевистичку диктатуру. 

Ипак најтипичнији пример идеолошког заточеништва постао је значајан део јеврејског народа, који већ две и по хиљаде година не може да се одупре богоборачком, антиљудском погледу на свет Талмуда, који проповеда расизам, расну искључивост и посебна права Јевреја. Идеологија Талмуда предодредила је многе трагичне догађаје у историји човечанства, супроставивши Јевреје целом свету. 

Пошто сам расветлио садржај и виши смисао борбе православља против ционизма и масонства, желим се дотаћи делатности представника појединих народа и организација. То не значи, да имам предрасуде против неког народа. Тврдо се држим порука из Светог Писма, да за Бога нема лоших народа, него су људи ти, који се противе Богу и стреме да подчине својој вољи народе и човечанство у целини. Тајне јудејске сатанистичке секте и организације, а касније и ционистички режим Израела учинили су пуно, да преобразе део јеврејског народа у злочиначку заједницу, која тежи владавини над целим светом. 

Нема говора о борби против неког народа, него о ликвидацији владајућих елита, које су створиле злочиначке режиме налик Хитлеровом или ционистичком. Ослобођење јеврејског народа од тоталитарне диктатуре ционистичког режима довешће до неизбежног слома злочиначких планова антихриста и тријумфа истине Новог Завета.

Није кривица, него несрећа Јевреја, што су јудејски секташи талмудисти преобразили део њих у „ђавоље синове“ и у „непријатеље људског рода“. Јудејски талмудисти уливају Јеврејима сатанистичка осећања одабраности, искључивости и непријатељства према другим народима, и тиме их супростављају целом свету. Тек када се ослободе претензија на одабраност и искључивост, Јудејци могу наћи излаз из духовног ћорсокака у који их је завео Талмуд, и заједно изаћи са свим народима на прави пут, односно правац који нам је показао Спаситељ.

За разлику од Јудејаца талмудиста, који узносе молитве само за своје „богоизабране“ сународнике, православни хришћани се моле увек за спасење душа свих људи који живе на земљи, укључујући и Јевреје. Са том молитвом и започињем своје успомене.

Прво издање ове књиге, које је изашло у октобру 2006. године, распродало се за неколико месеци. Било је објављено у низу часописа, на интернету, и изазвало је велики одјек у друштву. Мноштво добронамерних критика је пристигло од руских патриота суверениста. Они су се радовали заједно са мном изласку књиге и посматрали је као свођење резултата заједничке борбе против унутрашњих и спољњих непријатеља Русије. Нису оћутали ни душмани, сви они, које сам раскринкао у својој књизи — русофоби, расисти, сатанисти, масони свих врста, сарадници западних спец. служби и агенти утицаја. Спровели су организовану кампању у покушају да дискредитују мој рад. Почели су од покушаја, да упропасте промоцију књиге у Међународном словенском центру. Један сарадник радија „Слобода“ организовао је серију позива захтевајући да се промоција откаже, и претио тешким последицама, а када претње нису дале ефекта, послао је у салу неколико провокатора, који су покушали својим повицима да упропасте презентацију. Провокатори су били истерани уз понижење и представљање књиге је прошло успешно. Таква реакција на књигу непријатеља Русије, још једном ме је убедила, да сам на правилном путу.

Ново издање књиге „Руски отпор“ допуњено је целим низом нових материјала. Унесена су појашњења и корекције у основни текст.