Значај Православне Цркве у прошлости народа нашег врло је велик. — Она је скоро хиљаду година, све до XIX в. била готово једини носилац и представник просвете, па је поставила и све главне основе за културни прогрес. Штавише, многи представници њени, у прошлости, показали су и ретке дипломатске способности у политичким и државним пословима, као и јака естетска осећања у књижевности и уметности. Уз то су врло многи били одлични родољуби, несебични људи акције, свесни значаја и одговорности свога положаја, те неустрашиви прегаоци, са стваралачким идеализмом, на свима пољима народног живота. И понајвише њихова је заслуга, што је овако снажно изграђена, развијена и очувана национална свест народа нашег, као и неодољива тежња његова за слободом и уједињењем... — Зато многе појаве прошлости и садашњице наше могу добро схваћене и оцењене бити, само уз довољно познавање и народне црквене прошлости.

У овом уџбенику, — који је, осим неких додатака, израђен још 1914. г., те и за њега углавном вреди све, што сам рекао у предговору Хришћанске Православне Цркве, — учињен је први покушај, да се у кратком прегледу прикаже прошлост и садашње стање целокупне Православне Српске Цркве, тог тако важног чиниоца у животу народа нашег. А при изради његовој, поред познатих резултата историјске науке наше, унео сам и необјављене још резултате мојих студија по нашим и страним архивима.

Г. Dr. Ст. Станојевић, професор српске историје на Београдском Универзитету, са пријатељском предусретљивошћу прочитао је у рукопису одељке о средњевековној Цркви и учинио ми неке исправке и напомене, те му и овом приликом искрена хвала.

Земун, октобра 1920. Р. М. Г.