Коста Војиновић Косовац је бележио о најважнијим догађајима од пролећа 1916. године, до погибије 11./24. децембра 1917. године. Обиман и драгоцен запис настао из пера четничког војводе Косовца, објављујемо у овој књизи. Он је свој дневник писао у пет различитих бележница, како по величини тако и по броју страница. Бележнице су исписане црном, зеленом, љубичастом оловком, а црвена бојица је коришћена за коректуру и неке само аутору знанае `шифре`. Белешке су написане ћирилицом, правилним, јасним и лепо писаним словим, а наслови и важне речи већим и украшеним словима.
Ratni dnevnik Koste Vojinovica Kosovca od 1916 do 1917-godine-fototipsko-izdanje
Ратни дневник Косте Војиновића Косовца од 1916. до 1917. године - фототипско издање Прво фототипско - изворно издање дневника Косте Војиновића Косовца поводом 100 година од Топличког устанка У Централном државном архиву у Софији, у фонду Министарства спољних послова и вера углавном се чува документација коју је бугарска држава спремала за Париску мировну конференцију 1919. године. Осим историјске грађе бугарског порекла која преовлађује, у фонду се налази и грађа српске провенијенције под називом `српски злочини`. Коста Војиновић Косовац је био једна од најзначајнијих личности покрета оружаног отпора у окупираној Србији у време Првог светског рата. По завршетку шестог разреда гимназије, Коста је уз стипендију бечке превозничке фирме Шенкер завршио Трговачку академију у Бечу. Године 1911-1912. Коста Војиновић је одслужио војни рок у Семом кадровском пуку у Београду. Тек што је завршио војни рок учествовао је у Првом балканском рату. Када је почео Велики рат био је у добровољачком Јадранском одреду, под командом Војина Поповића - војводе Вука. Коста Војиновић Косовац је бележио о најважнијим догађајима од пролећа 1916. године, до погибије 11./24. децембра 1917. године. Обиман и драгоцен запис настао из пера четничког војводе Косовца, објављујемо у овој књизи. Он је свој дневник писао у пет различитих бележница, како по величини тако и по броју страница. Бележнице су исписане црном, зеленом, љубичастом оловком, а црвена бојица је коришћена за коректуру и неке само аутору знанае `шифре`. Белешке су написане ћирилицом, правилним, јасним и лепо писаним словим, а наслови и важне речи већим и украшеним словима