Мислим да нема писца који је толико уживао у писању једне историјске студије, колико сам ја уживао пишући историјску приповетку о Јелени Балшић. Уверавам моје читаоце да сам имао дивну визију о њој.
Пре свега, као стари историк, ја сам видео да је Деспот Стефан Лазаревић Високи, син Царице Милице, један од најлепших и најинтересантнијих људи у нашој историји. Савршени витез, он је остављао велики утисак на све са којима је долазио у додир. Али, не само да је Стефан био један од најстаситијих и најдаровитијих људи, већ је био популаран и на свим савременим универзитетима, нарочито италијанском. Он је био племић и даровит песник, а његова мати, Царица Милица била је такође врло лепа и обдарена жена. О Милици још нико није написао праву историју. Поред свега дивљења личности Царице Милице, ја осећам да нисам способан да њен живот опишем. Али се ипак надам да и њој донекле припада ово, што сам о њеној кћери Јелени, написао.
Деспот Стефан Високи, признат за великог витеза у целој Европи, за јунака и песника, просто је обожавао своју матер, Царицу Милицу и своју сестру Јелену, која је такође била лепа, паметна и витешка жена.
Јелена, сестра Стефанова, а кћи Миличина, својом личношћу остављала је дубок утисак на све савремене јунаке, песнике и владаре. Она заслужује да се све Српкиње њоме поносе.
Иако осећам да нисам могао учинити пуну правду тој прекрасној, јуначкој и славној Српкињи наше историје, да њену лепоту, јунаштво и политичку даровитост опишем сјајно, ја се надам да ће овај мој покушај побудити неког срећнијег и даровитијег српског историчара, да једнога дана милој кћери Царице Милице и доброј сестри Деспота Стефана Високог, посвети више времена и рада но што сам ја, у мојој деведесетој години, био кадар да учиним.
Са своје стране, сматрао сам за дужност једног доброг Србина и историка, да покушам о Јелени Балшић написати ову историјску новелу.
Моја драга пријатељица Госпођа Драга Илић, помогла ми је да ову историју Јелениног живота напишем, те јој и овде од свег срца на томе захваљујем.

У Лондону,
на Св. Стевана 1931.
Чеда Мијатовић
члан Краљевског Историјског Друштва