За један роман са оваквом тематиком, потребна су два основа. Први основ је историјска чињеница, други основ таленат писца, тј. способност да уклопи чињеницу и фикцију. Невелики број писаца успева да саврешено синтетише ова два захтева. Но, овај роман др Ђорђевића не само да поседује идеалну синтезу ова два основа, већ и више од тога. Првенствено, јер је и сам био савременик, лекар, председник владе и један од најближих сарадника краља Милана, а у одбрану другог основа, је то што је др Владан пре овог дела остварио каријеру једног врло успешног књижевника, поред свих својих државних и лекарских обавеза. Оставивши нама нестварна дела попут Триологије о Цару Душану, за коју лично сматрам да може бити идеал и звезда водиља за било ког писца једног историјског романа. Кроз роман Голгота, др Владан вешто упознаје читаоца са свим манама и врлинама као и приватним и јавим наравима краља Милана Обреновића.Веома несрећан у приватном животу, повређен разводом, застрашиван другим претендентима на престо, а са друге стране врло способан у политици и у опстајању на власти, врло вешт у манипулацији политичким противницима, ипак види даље од свих. Ране краља Милана оставиле су ожиљке на Србију. Србију види кроз призму једне модерне и савремене државе, али на том путу има препреке сразмерне Херакловим задацима. Др Владан је успео да уђе у психологију краља Милана, његовох најближих сарадника и политичких првака. Краљ уморан од броја атентата, покушаја свргавања, а и неких познатих буна, можда по први пут може бити схваћен због чега се одлучио на абдикацију. Иако предатор, политичке пиране односе превагу. Све мане овог човека преоваладе су над круном и дужношћу.