Кад сам још као млад човек проучавао изворе за историју нашег народа средњега века, на мене је учинило најдубљи утисак оно, што је архиепископ Данило, сувременик краљице Јелене, Францускиње на српском престолу, написао њој, њеним врлинама и о њеној радњи. Од тога доба (када је мени било око 20 година) нисам престајао интересовати се за њу, као за једну најбољу и најлепшу личност наше историје.

Нисам се изненадио, кад ми је мој покојни пријатељ, Данило Медаковић, који је много година провео у Црној Гори, причао да се Црногорци и данас тако рећи сећају краљице Јелене, и да је наш тамошњи народ називље Светом Јелом! Тада ми је синула мисао да би право било, да и наша Православна црква усвоји и потврди то решење народно.

И ево данас, у мојој осамдесетшестој години, ја пишем један роман, у коме покушавам исписати верну слику те добре и дивне жене, па да побудим наш народ, да од своје цркве тражи: Да краљицу Јелену, жену краља Уроша I Немањића, родом Францускињу, прогласи светитељком!

Чеда Мијатовић