„Наравно...“ Виду прекиде бучан смех и узвици који су  допирали од стола где је Жарка седела.  Жарко се окрете према столу, гледао је са неверицом у Жарку која је на искап попила свој путир вина, са задовољством је уздахнула и треснула празан путир на сто. 

„Жарка, шта радиш? Овде смо да их ослободимо од вештица, а не да се такмичимо ко може да попије више?” умно јој оштро рече Жарко. 

„Жедна сам, уосталом ја сама могу да попијем буре вина, а они сви заједно да пију, не би могли да га попију. То није такмичење.“ одговори му умом.

„Само да те подсетим да си преображена у девојку.“  напомену је Жарко.

„Ух, то сам заборавила.“ подригну Жарка и лоптица ватре искочи из њених уста. 

Младићи одскочише од стола изненађени и запањени да је змајица са њима, а не девојка. 

Жарка се звонко засмеја и позове их да се врате.