Бранислав Нушић - Реторика

Остала је упамћена анегдота да је духовити Нушић покушао на коњу ући у Министарство иностраних дела приликом демонстрација због окупације Босне и Херцеговине (анексиона криза). Уплашени портир Јова преклињао га је да то не чини, а Нушић му је у свом стилу одговорио „Море пусти, Јово, није ово први ни последњи коњ који улази у министарство“. Истог дана одржан је за то време највећи скуп у историји Београда, коме је присуствовало око 20,000 људи у граду од 80,000 становника. У време без микрофона и озвучења, Нушић је као први говорник изазвао одушевљење и добиао овације окупљених.

Није случајно да је исти Бранислав Нушић 1930/31 држао катедру реторике на Војној академији док му је здравствено стање то дозвољавало. Лекције је обогатио умногоме својим личним искуством, јер се одувек радо бавио уметношћу бесеђења, те је могао и на самом себи запазити добре или лоше стране извесних проблема ове уметности. Из истих лекција, стране литературе и свог искуства Нушић је предао јавности своје дело Реторика – наука о беседништву. Беседништво та древна вештина први пут је добила те 1933. један целовит, методолошки представљен скуп правила али и како светску тако и српску историју беседништва, хронолошки сабране најзначајније примере беседништва.

Не можемо замислити стари век без Демостенових Филипика, Цицеронових говора против Катилине, или без Беседе на гори Исуса Христа. Да ли можемо замислити какву историјску битку без подизања морала ратника и војника, без одбране чојства и јунаштва, без говора мајора Драгутина Гавриловића У одбрану Београда или без говора Кутузова и Наполеона. Да ли можемо замислити судницу без беседника који храбро и искрено брани правду, без говора Одбрана Орсинија Жила Фавра или без Одбране Карла Сиенфуегоса Енрика Ферија.

Нушићева Реторика може бити подједнако корисна како онима који се уче беседништву тако и свима онима који у животу имају прилике да јавно казују реч.

Павле Деспотовић

*

Главна питања на која аутор обраћа пажњу је анализирање беседе (њених врста, особина, функција, начина растављања), беседника (који мора испуњавати одређене спољашње услове (излед, глас, коришћење естикулације, као и унутрашње услове - етичку вредност, убеђење,знање, моћ владања собом) и аудиторијум (који дели на анонимни- маса и неанонимни хомогени и нехомогени, као и позитивни, негативни и неодредјени). При том Нушић често у маниру публиц спеакинг инструктора, даје сасвим практичне савете у вези са ова три основна елемента од којих зависи успешан беседнички наступ. Уз то, он укратко излаже историју беседништва и нуди богат избор примера најуспешнијих говора из старог, средњег и новог века. Мада су протекле многе деценије од јеног настанка, Нушићева `Реторика` још увек представља један од најбољих уџбеника беседништва на нашем језику.

Ars Retorica, Обрад Станојевић, Сима Милошевић