Роман „Распаковани снови“ прати неколико животних судбина и дугогодишњих пријатељстава у бурним деведесетим годинама прошлог века у Србији. Непретенциозно и са приповедачком лакоћом, пратећи љубави, разочарења, успехе и поразе својих јунакиња, писац нам дочарава тешка, турбулентна времена у неколико српских градова и малих места. Кроз начин живота обичних добрих и вредних људи плете се и употпуњује панорамска драгоцена слика о животу у нашој земљи у тегобним историјским годинама транзиције, економске беде, политичких превирања, рата и бомбардовања . То је позадина на којој се укрштају судбине неколико најбољих пријатељица, чије су тежње за људском срећом у првом плану.

Роман започиње годишњицом прославе матуре на којој ће се са разних места сакупити Љиљана, Сања и Лидија, јунакиње, чије ћемо судбине пратити до краја. То су младе успешне жене које су завршиле студије, запослиле се, и закорачиле смело у своје животе са надом да ће се и лично и професионално и људски остваритит и да ће испунити своје снове.

Нема у тим сновима о срећи ничег охолог, посебног, недостижног ни надљудског. Ликови у овом роману личе на сваког од нас. Зато нам је лако да се са њиховим животима и судбинама поистоветимо, а да истовремено са занимањем пратимо обрте и заплете у њиховим животима, јер су уверљиви и вероватни.

Писац нам вешто и постепено приповеда да су људска очекивања, потребе и жеље једно, а да живот са собом носи непредвидиве тешкоће, патње и изненађења и да, како би то рекао великан Пастернак „ живот није што и пољем прећи“.

Роман „Распаковани снови“ верна је слика о нашој скоријој прошлости. И поред свих описаних успона и падова јунакиња, ток приповедања пратимо од почетка до краја са занимањем. Писац нас упућује на мудар угао гледања на обрте судбине: ако нас спољњи догађаји и лични порази не испуне само осудом и горчином, испоставиће се да је живот тежак, али леп и вредан живљења и да снови могу да се остваре.

Ивана Димић,

У Београду, 19.09.2016.