Веровање да понеки мртваци могу ноћу излазити из гробова,прерушивати се у различите прилике, узнемиравати свет, правити штету, морити људе и стоку и чинити свакојака друга зла, у нашем народу је, колико се зна, било раширено од давних времена. Оно у њему није ишчезло чак ни до дана данашњега. Симо Матавуљ прича како у његовом Шибенику „нема ноћи кад вукодлаци не лутају по улицама”. У Кучима се 1900. године пронео глас да се повампирио неки Ј. В. Ивановић. У селу Тупанарима, у срезу власеничком, појавио се вампир у мају 1923. У нашим дневним листовима и дан-дањи читамо с времена на време како се ту и ту појавио вампир, па ноћу узнемирава и плаши своју фамилију и друге људе. У једном допису од 30. децембра 1933. јавља се како су два брата у селу Чичкови, у срезу ариљском, пробили у гробљу тело своје мртве матере држећи да се повампирила. У августу 1934. године појавили су се вампири у Смедереву. У једном допису опширно се говори о вампиру у селу Кнежевцу „на домак Београда”, који сваке ноћи чини чуда по селу. И тако даље. У широкој маси народној људи се тешко одлучују да пролазе ноћу кроз гробља, или поред њих, јер се боје да се не намере на вампира који је те ноћи напустио гроб.