О старим српским боговима немамо ми, као што је познато, никаквих непосредних докумената — ни домаћих, ни страних, ни савремених, ни доцнијих; немамо, другим речима, у рукама ништа. Очевидно је, дакле, да ти богови, ако их је било и у колико их је било, припадају времену које је за нас преисторијско, и да се питање о њима не може ни решавати уобичајеним историјским методом. При свем том, наш положај, ма колико да је неповољан, није безизлазан. Наука о религији ипак је у могућности да другим путевима дође до потребних сазнања и донекле реконструише нашу митску прошлост. На овом месту биће учињен покушај да се ближе одреди личност старог српског врховног бога, његова природа, област и функције. У вези са овим, биће говора о врховном богу код осталих Словена, и код других индоевропских народа.
Пре него што бисмо, међутим, учинили ма какав покушај, морамо дати одређен одговор на једно начелно питање: наиме, да ли је стара српска религија уопште знала за богове. На то питање има се, јасно и без колебања, одговорити да су Срби, у времену које је претходило хришћанском, извесно имали представе о личним боговима. На овакав закључак дају нам право, пре свега, општа посматрања у оквиру историје религије. Утврђено је да богови, са широким функцијама, са одређеном индивидуалношћу, са личним именима, и са другим особинама које их као богове карактеришу (натчовечанска моћ, потпуна или релативна бесмртност, блаженство, и друге) постоје и да су постојали и код много примитивнијих народа но што су били Срби пред свој прелазак у хришћанство. У тој тези слажу се сви претраживачи без обзира на правац коме припадају: и филозофи  и етнолози који су испитивали религије данашњих „природних” народа, и филолози који посматрају ствари у историјској перспективи. „An ein zentrales Problem — каже Ото Вајнрајх (Archiv für Religionswissenschaft 28, 1930, 343) — das Werden und Wesen des Gottesglaubens, hat man gewaltige Arbeit gewendet, und trotz aller Verschiedenheit der Lager, aus dem die Forscher stammen, und ihrer Anschauugen im einzelnen doch da Hauptergebnis gewonnen, dass ein Gottesglaube, also Religion, nicht erst das Ergebnis einer langen genetischen Entwicklung ist, sondern shon ganz primitive Stämme ausgesprochene Gottesvorstellungen besitzen”. Историчари, археолози и лингвисти утврдили су да су богове познавали сви индоевропски народи — рачунајући ту, наравно, и Словене — и то несумњиво још у праиндоевропској заједници. Да су Словени знали за богове, може послужити као доказ и сама реч бог, која је (иако можда позајмица из иранског) заједничка словенска. Када су, дакле, за богове знали и Словени и сви други Индоевропљани, и други примитивни народи, откуда би се могло претпоставити да их стари Срби нису познавали? Када смо већ споменули реч бог, треба нарочито нагласити да се она у врло многим српским изразима јавља извесно у значењу старинског, претхришћанског бога. Ми ћемо дакле сматрати као утврђену чињеницу да је стара српска религија познавала богове, и то ће бити полазна тачка у нашим испитивањима.
Из науке о религији знамо да свако божанство има своју област, свој култ, и своје легенде. Ни богови из старог српског паганизма, у овом погледу, свакако нису чинили изузетак: и они су имали своју област и функције, и њима су упућиване молитве и приношене жртве, и за њих су везивана разна веровања, легенде, култни обичаји. Шта се, међутим, десило са свим тим онда када су Срби напустили паганизам и приступили хришћанству? Ми, опет из науке о религији, довољно знамо да овакве ствари не ишчезавају тако лако, и да су међу њима нарочито отпорни култни обичаји и веровања. Када су Срби примили хришћанство, продужило је све ово да живи и даље, само је сада добило хришћанску интерпретацију, и везало се за поједине личности из хришћанског круга. Ми, дакле, имамо разлога веровати да су култови и традиције, који су некада били везивани за старинске богове, пренесени сада, у мањем или већем обиму, на друге натприродне личности, у првом реду  на данашње свеце. Према томе, у нашим настојањима да о старим српским боговима што сазнамо, морамо ми најпре поћи од култа данашњих наших светаца, и од традиције ,о њима. У тој области са највећом вероватноћом можемо рачунати да ћемо наћи остатке старинског пантеона и успомена на њ.