Из предговора:

Када се осврнем и погледам како је ова књига нарасла за време од како је пишем — а на то сам уложио преко годину дана — чини ми се да би се сврха њена најбоље описала овим речима у почетку Једанаесте Главе:
„Главна сврха мога приповедања била је да опишем дивну појаву иделизма у американској науци, поглавито у природним наукама и у индустријама које су у вези с њима. Својим сам очима посматрао како је дошло до те појаве и како се она постепено развијала. Све што сам до сада говорио, био је покушај да о томе дам ону сведоџбу коју може дати само стручњак, човек позван да о тим стварима говори. Али има много других американских научњака који су још више позвани да о овоме послу кажу свој суд; научњака чија је реч претежнија. Зашто, онда, да о идеализму у американској науци говори један научњак који је свој живот овде почео као српски усељеник, крај толиких рођених американских научњака, који о том предмету знају много више него ја? Ко је довде пратио моја излагања, одговор на то литање наћиће сам. Подвућићу овде само ту, околност, да извесни психолошки разлози поткрепљују моје мишљење: да има прилика које падају у очи усељенику, док умичу погледу синова неке земље. Ко види, тај и верује. Нека говори онај који има вере, само ако има не у испоруку.”

Михајло Пупин.