,Животне мапе имају увек свој почетак, компас и путоказ."

,,Мапа је резултат искуства претходних трагања. Она је мање или више утабана стаза оних путева којима смо лутали или намерно ишли. Међутим, иако би мапа требало да буде нешто чисто дескриптивно, слика која документује затечено стање, она ипак пружа могућност за неко даље трагање, будући да није у потпуности завршена. Мапе могу имати разне нивое тачности, али како год, оне ипак имају релационе вредности, везане су за време у којем су стваране. Исто је и у терапији, уходавамо неке путеве много пута, да би најпре дефинисали затечено стање ствари, а затим ишли даље према нашим циљевима, без обзира да ли се налазимо у облаку магле или смо изложени сунцу и бистром дану који пружа могућност за далеке видике. Дакле, управо зато што имамо некакву мапу и методологију, ми путујемо у терапијском процесу све време, без обзира на тешкоће које ће се појављивати. Штавише, знамо да нам море неће увек бити мирно, да следе многе буре трагања и лутања, али ће мапа умањити стање изгубљености и пружити нам могућност за излазе из лавиринта. Притом, мапа је последица постојања менталног компаса, па и кад је погрешна, она нас усмерава на то да будемо оријентисани, односно да не будемо паралисани страхотама превербалних психотичних искустава."

,,Разрадом и обрадом прошлости ми тежимо да је учинимо ирационалном и да избор мапа за будућност, у ствари, буде потпуно нелогичан наставак у односу на оно што је било."