У процесу менаџмента који обухвата PR, односно јавну комуникацију или, проактивније изражено, „управљање” јавношћу, необично су важне предметне категорије обрађене у наставку текста. Тамо где су манипулативни капацитети иоле „ослобођени”, тамо где се пролази бар назиру, тамо је и PR менаџмент. Најзад, без манипулације, добре или лоше, не би било ни менаџмента, а ни јавне комуникације. Без манипулације, не би могло бити ни било какве комуникације. У овом домену, све и ad literam све што радимо, јесте манипулација. Да ли је то пристојно или није, да ли нам се допада или се тога стидимо, да ли смо љути или индиферентни, неважно је. Заиста је неважно.
Одрастали смо манипулишући. Знали смо то и без учења. Образовали смо се, јер су нама манипулисали... Стасавали смо, јер смо почели да учимо сложеније форме манипулације: околином, другима, собом... Манипулишемо и када смо убеђени да смо чедни, као што и пристајемо на све лепо сто нам манипулација доноси. Истина, пристајемо и на ону другу врсту манипулације, но о том потом. Зар нам онда манипулација није иманентна? Зар није својствена сваком људском и Бићу уопште? Биће да јесте... И Биће нам је саздано од манипулације. Зашто је онда неопходно да се непрестано питамо: да ли је манипулација добра или лоша? Губимо драгоцено време, које нам је дато за учење... Учење Света, учење других, учење себе.
И, док Васељена манипулише нама, остаје само да: образовањем - општим и спецификованим, критичком мисли или здравим разумом, медијском писменошћу и уз поштовање елементарних достигнућа цивилизације којој несумњиво припадамо, поштујемо идеје које смо знали пре но што смо прву ствар науцили, поштујемо права и интегритет других, поштујемо Душу. И није вазно чију!? Можемо и своју. Спознамо ли једну, било коју, спознаћемо све Душе Космоса.
И зато... Uti, non abuti!