Predrag Karalić - Nespokojne zore

U ratnim vihorima sudbine običnih ljudi uglavnom bivaju bačene u drugi plan. Sva pažnja okrenuta ka velikim vojskovođama, ratnim operacijama i bitkama potpomaže da patnje običnog čoveka vremenom postanu zaboravljene.
Priče Predraga Karlića koja omekšavaju i najtvrđa srca povezuje jedno, tragedija zvana Prvi svetski rat. Sve ljubavi, prijateljstva, roditeljstva junaka ovih priča raskinuti su i kreću nekim potpuno novim i nepredvidivim pravcem.

*

. . . Posle, kada sam u magličastoj daljini već naslućivao plavičaste vrhove Rudnika, jurio sam za neprijateljem, pijan od mladosti i snage. Nisam mislio na opasnosti, nisam verovao u bolove. Tada je došao jedan koban metak da mi skrha karličnu kost, da me obori u tuđe ruke, nemoćnog i ništavnog, kao obolelo dete.
Sad uviđam koliko je čovek igračka u rukama slučaja i koliko su naša osećanja varljiva. Jedna sitnica lomi naš život i menja našu dušu. To izaziva u meni sumnju u vrednost stvari i obara moju volju za življenjem.
Pa ipak, osećam da bih prhnuo, kao oslobođena ptica, pijan od radosti, u svet, u život, u zadovoljstva i ushićenja. . .