Из главног стана

Hиш... 

Београд није потпуно верна слика Србије. Тамо се види само донекле оно, што се у унутрашњости и на граници види у најживљој светлости. У Београду су многа звања, те је и данас тамо приличан број чиновника, много је странаца. Доста је страних поданика, који oнде стално живе. Тамо се не опажа тако јасно, да је цео народ у рату. 

У варошицама и у селима то је друкчије. Тамо можете видети само људе са телесном маном, старце и децу. На станицама где се подуже задржава воз, (а мој је воз путовао 13 сахата од Београда до Ниша), виђате само људе, који су неспособни за борбу. Старци седе недалеко од станице пред механом и греју се. Стари људи и од преко 60 година чувају пругу. На лицу им је озбиљност и свечаност. Осећају, да су им са оном пушком предали и одговорност. 

Питам оне који су око ватре: 

— Како вам стоје њиве, браћо? 

— Кукурузе смо све средили — мобом. Није могло друкчије. Из многе куће отишла је сва мушка радна снага на границу. И стока. Морају да мало боље потегну жене, деца, а и ми. Наши су тамо на граници једни, а ми смо овде једни. Морамо да радимо заједно и да средимо свачије, сад је такво време. 

— То је лепо, браћо рекох. Где се тако ради, мора бити успеха. 

— Ми смо дали, што су год тражили од нас. И одоше нам сви који су кадри да се боре. Сад је у божијој руци. Оваког рата још није било као сад, да се покрене баш све. 

Сељачке жене задивљују човека. Војску, која пролази, ките грањем, доносе јој понуде. Кад је инжењерска трупа пролазила Делиградом, искупиле се жене мајке, сестре и узвикуваху: Сретно! Поздравите наше! Кажите им, довикну једна жена, да се врате с победом! 

Те жене осећају за синовима, мужевима и браћом, али не плачу. Стиде се суза. То је могуће само тамо, где народ напрегне сву снагу, где, овако као данас, увиди да без тог рата не може проћи. 

Јаша Томић. 

У лађи

Шабачки брод пун света. У једном крају седе две жене и плачу. 

— Што плачеш пријо? упитаће старија млађу, која се већ почела и у груди да буса. 

— Како да не плачем, како, кад ми мужа одведоше у рат! 

— А он? 

— Он се смеје, зајеца младица и удари у још већи плач. 

Старијој се тада још више дало на жао и она, жена, удари у праву кукњаву. 

— А кога су вама одвели? запитаће млада. 

— Никога! Онај мој омaтopио па га ни у војску неће!

И окупи жена плакати што јој мужа неће на војну. 

За светле дане

У једној кафани у близини окружне команде. Кафана пуна војника и жагора. Један војник, за келнерајом вади нов динар да плати ракију коју је попио с ногу. 

— Видиш, каже му кафеџија, показујући нов динар, народ лепо каже: чувај беле паре за црне дане. Је ли тако? 

— Није тако! одговори војник, крупан, леп човек. Боље је: чувај светле паре за светле дане. 

Садржај

Народни дан

Београд за рат, М.

На станици, Иво Ћипико

Историјска седница, Хуго Бетауер

Дебата о престоној беседи (стенограф. белешке)

Србија се мобилише

Из главног стана, Јаша Томић

У лађи

За светле дане

По Београду, В. Н. Данченко

Београд – Ниш, Хуго Бетауер

Србија под оружјем, Ј. П. Табурно

Поход на југ, Иван Косанчић

Васкрсење, Милорад Петровић

Фауд-бејов одлазак, М.

Цариград у очи рата, Јеша Симић

Краљева прокламација српском народу

У славу српског оружја

Нов Васкрс, Жив. В. Вујић

Објава рата, Јов. Адамовић

Краљ Петар објављује рат, Народни гуслар

У добри час!, Политика

Војнички растанак, С. Пандуровић

После првог сукоба, П. Јовановић

Телеграм принцезе Јелене

Наши у Жбевцу

Освојење рујна, Јов. Тановић

Као на Иванковцу

† Милутин Д. Муцић

Бујановце и Страцин

Арнаутин, кнез Алексије Карађорђевић

Од Рујна до Куманова, Дарко Рибникар

На Куманову, Павле Јуришић-Штурм

Куманово, Ј. П. Табурно

Палим јунацима, Ж. Ј. Младеновић

Бој на Куманову, Гвелфо Чивинини

Јунаци из Дрмна

Незнаним јунацима I, М. П. Стефановић

Битка на Куманову, др В. Маринковић

Наредников гроб

Капетан Милић, Дарко Рибникар

Мајка Југовића, Р. К. Јеретов

Битка код Куманова, Мак Хју

Мајка тражи сина, редов Ј. М.

Битка на Младом Нагоричану, Радоје Јанковић

Турци о кумановској погибији

На Кумановском бојишту

Заставник VII пука

Освета Косова, Гвелфо Чивинини

Отаџбини, Миодраг Љ. Гардић

Каплар Парађанин, Дарко Рибникар

10. и 11. октобра 1912, Коста Стојановић

Комите, Милорад Павловић

Незнаним јунацима II, М. П. Стефановић 267

Над гробом јунака, Милан Л. Поповић

† Љутомир Ђорђевић

Од Жбевца до Куманова, др П. Ђ.

† Владета Љ. Ковачевић

Једна страшна ноћ, М.

† Миодраг М. Поповић

Поносни српски рат, Гвелфо Чивинини

У возу, Иво Ћипико

На кумановском разбојишту, С. Пандуровић

Кумановска битка, Вацлав Клофач

У главном стану, Хуго Бетауер