Многи наши савременици, замајани и омађијани амбицијама среброљубљем, пустом таштином, удаљују се далеко од царског пута среће. Они траже оно што су, а не налазе никад што траже. Спасење је у ведром и једноставном животу, у здравом раду, од кога су и тело и разум здрави и прави. Спасење је и у истинитом одмору, који је опет у кретању и покоравању дубоким законима живота. Спасење је у тихом, у пријатном, у мирном животу са пријатељима и породицом. Спасење је у слагању са природом; у радостима уметности, књижевности, историје филозофије, у науци . . .

Ко се потчини среброљубљу, пустој таштини, амбицији, тај неће знати шта је срећа; срећа је у мислима и у енергији, ослобођенима од онога што унижава. Да будеш срећан треба и довољно је да будеш човек у пуном и лојалном смислу речи, и ова књига би се могла назвати: Покушај о вештини постати човек, што ће рећи, да цео живот није друго до непрекидно васпитање самога себе самим собом.

Жил Пајо