Још пре четири године, а прве године моје парохијске службе, увидео сам да многи парохијани и то чаршилије, не знају за што своје крсно име славе, нити што год знају о оном свецу или празнику што га прослављају; а тако исто доста их имаде, који тек површно што знају и о осталим празницима. То ми је одмах дало повода да мислим: Кад је то тако у вароши, а како ли је по селима; и кад интелигентнија класа људи са овим стварима није упозната, а како ли је све то код простијег сеоског становништва?. . .
То ме је и побудило, те сам одмах прве године мога поповања, у листу „Беседнику”, који 1903. год. у Пожаревцу поче излазити, отпочео писати „О српској слави” и под тим натписом излазили су моји чланци, докле је и тај лист излазио. Али, како је он био краткога века, а и иначе он је био лист више за свештенике а не и за ширу публику, рад које сам ја мислио о овим стварима писати и углавном упознати је са оним, што се на слављење крсног имена и светковање празника односи, то сам са тим морао престати до других прилика.
Сад сам доспео да саставим ову књигу, под насловом О српској слави и данима који се славе, чему сам додао и оне празнике преко године који се не славе као домаће славе, али их сви хришћани светкују; а то сам учинио ради потпуности, као што је на своме месту наглашено.
Држим да је потреба да се има једна оваква књига, и ја сам прегао те сам ју саставио. Њу је ваљало да састави које вештије перо и човек са јачом богословском спремом; али кад то до сад нико од тих не учини, ја сам посветио моје скромне силе овоме послу; а кад се буде нашло, да ко боље и лепше што у овом погледу буде израдио, добиће своје заслужно признање.
За израду ове књиге ја сам се служио делима која сам при руци имао или их могао у овом месту добити, а на име: Светим Писмом Старог и Новог Завета; Црквеном историјом — Сколастика, Павла Швабића, Григорија — Николе — Живковића митрополита зворничко-тузланског; Историјом српске цркве од садањег епископа нишког г. Никанора; Науком о богослужењу православне цркве у превод, од Божидара Н. Јовановића; Пролозима; Србљаком; Црквеним листовима и другим књигама. О погдекојим светитељима нисам могао прикупити довољно материјала, али сам се старао, да уз описивање историјског догађаја кога празника или биографије кога светитеља, буде што краће и јасније све обухваћено.
Као што читалац може видети, ставио сам и тропар сваког дотичног празника или светитељског дана који се прославља, а тако и напомену укратко како се историјски догађај кога празника на икони представља или који светитељ, или како би их ваљало представљати. Уз погдекоје празнике и свечанике, ставио сам и кратку напомену о народним обичајима или веровању које се одржава.
Пружајући ти ову књигу, читаоче — свечару, желим да је у здрављу читаш, и, упознавши се из ње са животом твога свеца као патрона твога дома, ако до сад ниси знао, да га многе године весело са твојим укућанима и пријатељима проводиш.

Писац