Дарија и Биљана су од детињства нераздвојне. Различите карактером и сензибилитетом, допуњују једна другу у појединим сегментима живота. Заједничко обема је да трагају за разонодом. Свако ко је дошао у контакт са њима, води дневник- записана размишљања чувају здравље и негују односе. Списатељица долази у њихов посед и износи их пред читаоца у сировом, изворном облику. Више особа интерпретира одређени догађај са различитих аспеката, заснованих на личном убеђењу, интелигенцији, карактеру... Да ли је Биљана слободна зато што не жели свакоме да пружи шансу или прави погрешне одабире? Хоће ли Дарија остати доследна и верна Данилу, или ће шансу пружити једном Марку? Како родитељ може помоћи свом детету? Постоји ли судбина или човеку живот одреде некакав сплет околности, избори, предрасуде,...? Шта је истина? Зар свако има своју истину?

Истина се састоји од намере, става и дела. Зато је не можеш са сигурношћу тврдити. Она је доступна само Богу, људима је тајновита, никад целовита, обојена сећањима и осећањима и увек на средини. Испред истине стоје избори и предрасуде. Иза истине су време и чежња. Истина је увек негде између.

Свака девојка треба да зна- када упозна господина правог, свако познанство од раније постаје небитно.У његовом друштву постаје целовита и испуњена. Нема више беспотребне анализе прошлости. Садашњост са њим се чини савршена, а будућност извесна. Зато се због мушкараца не губи достојанство. Оно нека остане када се почисте разбијене илузије. До сусрета са сродном душом, постоји безброј начина да једна млада дама утроши време.
Шта је из зла још изашло на корист? Све што се на злу заснује, проклето је и за ближу и за даљу будућност.

Преварену жену не боли издаја толико колико боли рањено достојанство.
„Мушкарцима треба времена да им се упали лампица“, кажу неке жене. Не треба њима ништа осим добре воље и некима мало самопоуздања. Сигурна сам да је тако. Време је оно што сви користимо када се осећамо несигурно. И ту нема никакве разлике између мушкараца и жена.
Колико сам само другарица изгубила зато што су чувале своје мужеве. А тиме сам уствари добила мир и могућност да проводим време са људима који ме цене, а самим тим ми и верују. Никад нисам практиковала да се виђам са неким, а да тај сусрет претходно форсирам. Ако особа не прија души, не прија ни кафа телу. Лажан осмех је нешто најгоре што човек може да добије. Никада нећу разумети како неко може да поступа увек на силу и увек противно жељама и осећањима. Од толике глуме и живот се претвори у позорницу.