Кад се врати од паше Милош пошље улака к Карађорђу с молбом да остави Србију и да не доводи и себе и своју отаџбину у велику опасност. Но ти савети нису имали успеха. Карађорђе није хтео ни да чује зато; он није ни мало сумњао о свом будућем успеху; он је утврдо држао да ће имати старе среће. Он није ни од кога тајио своје намере. Међутим по заповести Марашли, 1.000 делија буду спремљени да ударе на село у ком се крио Карађорђе. Он се томе и надао, па стане прикупљати око себе своје присталице, па да се одупре Турцима. Милош од своје стране пошље Вујици писмо у ком му пребаци за тако неразумно понашање и заповеди му да још једном покуша склонити Карађорђа да остави земљу ако не жели да га насилно протерају. Кад пошље такву заповест, он се почне спремати да код Смедерева дочека Турке, и да им спречи да не чине нове покоре по народу. Но Милошу није требало да с тим хита. Услужна рука прекрати живот несрећном претходнику Милошевом. Милош већ беше сео на коња, кад му дојездише два пандура Вујичина; они донеше са собом главу Карађорђа и писмо од Вујице, у ком он јавља Милошу, да није могао склонити Карађорђа да иде из Србије и бојећи се да он не побуни народ, заповедио је те су га убили у спавању. Крвава глава Карађорђа јако потресе Милоша, а Љубица његова жена, која је веома поштовала свакога, који је учинио услуге народу српском загрли главу па је почне љубити и плакати. Да би зауставили поход делија на Смедерево, пошљу Марашлији главу Карађорђеву; њу познаду многи од свите пашине, јер су лично знали врховног „вожда” и паша пошље главу у Стамбол, где је она била стављена на излог пред вратима Сераља, с натписом: „глава знаменитог вође српских хајдука, који се звао Карађорђе”. Тело Карађорђево Милош сарани у цркви села Тополе где се и родио Карађорђе.¹

Такав је био последњи сукоб између две војводе српског народа, од којих је један отпочео ослобођење, а други довршио. Ма како судили сувременици о њима обојици, суд историје мора поделити међу њима славу ослободиоца подјармљене отаџбине испод варварског ига. Но Срби присуствовавши погребу Карађорђевом и нехотице упоредили су обе војводе своје, од којих је један свршио делатност своју, а други тек што је започео. По речма сувременика није било у Србији човека вишег растом од Карађорђа, нико није имао тако дугачке ноге и руке, лице му је било црнпурасто, но одликовало се јунаштвом, очи увиђавним погледом; уста увек су била затворена. Карађорђе био је ћутљив, но кад је говорио, он је говорио кратко и опоро. Један Турчин, по имену Сали-баша, вели о њему ово: „што год има двоношца међу Србима, Турцима и Њемцима, нема таког јунака, као што је овај; „ја сам га познавао као таквог још онда, кад је служио код мог комшије Муле-Хусејина.” Он је био неуморан радник, волео је путовати и дању и ноћу, и по зими и по врућини; у време рата он је брзо прелетао с једног краја Србије на други. У мирно време он је често орао и копао, жњео и косио, или секао дрва у шуми. У јелу и пићу био је умерен и радо је носио народно одело. Но при суђењу био је жесток и неумољив. У питањима унутрашње управе лако се поводио за старешинама, који су мање од њега одважни, но који су били лукавији, и више се бринули о својим личним интересима; у политичким питањима слабо је разумевао, ту се поводио за свачијим разлозима, стога је био у својим политичким намерама нерешљив. Био је сујеверан као и други у оно доба, и једном је у селу Жабарима заповедио те су многе женске поскакале у воду, да би дознао која је међу њима вештица. Он је имао од природе јак, ватрен и страстан карактер, али је при свем том, у опхођењу са женскињама био суров, и слабо је за њих марио. Највише је имала на њега утицаја Мара из Бруснице, која га је пратила свуда у рату; она се одевала у мушке хаљине, носила његов барјак и звала се Маријаном. То је био тип суровог војника, који је одрастао усред хајдучког живота и однегован у друштву аустријских самовољника. У бици није му било пара, а у грађанском животу он је често био оруђе других.²

Сасвим противположном типу и карактеру људи, припадао је Милош. Он је био средњег раста, но прилично шишкав. Имао је бело лице и био је физички полењ, али умно неуморан. Свако предузеће, свако стање, свако изненадно питање, он је расматрао са сваке стране. Он је више слушао ум, него срце; радио по дужем размишљању, а не по минутном упечатку; никад се није бацао у опасност, осим крајње нужде. С људима, који су имали власт у својим рукама, умео се увек наћи и био је вешт у понашању према њима. Што је Карађорђе тежио да постигне силом, то је Милош постизао вештином. Он није био ћуталица, већ напротив волео је разговор и шалу. Путници који су походили његов двор у време кад је он највећу власт имао над српским народом, хвале његов пријатни ум, његову практичност и вештину познавати људе. У време ручка водио се код Милоша обично занимљив разговор; ту се претресала не само дела Србије и Турске, него се још чиниле оштроумне и верне примедбе о политици Аустрије, Русије и других држава. Милош је волео да кадшто покаже спољну сјајност, јер је знао да то има утицаја на народ; он је брижљиво прикупљао богатства, јер је знао да то даје силу и значај човеку у друштву. Из његове околине ретко се ко могао похвалити да има утицаја на њега и да је задобио његово поверење. Он је много самосталније мислио и радио, него Карађорђе и није волео ни с ким да дели власт. Непријатељима није праштао, а пријатељима радо је напомињао њихове погрешке. Он је више волео женски пол, него Карађорђе, и премда се његова жена Љубица одликовала лепотом и свима душевним својствима, за кратко, била сасвим достојна њега, опет се она није могла похвалити верношћу свога мужа, који је у време највеће власти имао доста љубавница. То је био тип окретног и важног Србина, који је сретно трговао, кад је био свињарски трговац, и који је умео кад треба, у најтеже доба за Србију, заборавити своје личне користи, или сугласити их са користима народним, који је увек стао упоредо са приликама, но ретко више њих, који, пошто је постигао све своје цељи, могао се лако занети својим положајем и преварити се о своме значају и расположају народа према њему. Но у оно доба, о коме ми сад говоримо, Милош је био још млад и њему је предстојало да изврши многе важне послове.