Ана Карењина је роман руског писца Лава Толстоја, који је прво објављиван у деловима од 1873. до 1877. године. Прва појава романа је била у „Руском гласнику“, али није објављен до краја, пошто је Толстој дошао у сукоб са уредником око питања која су покренута у завршном делу. Стога је прва појава романа у целини била у облику књиге.
Нашироко сматрана врхунцем реализма, Толстој је ову књигу сматрао својим првим правим романом. Лик Ане је вероватно, макар делом, инспирисан Маријом Хартунг (1832—1919), старијом ћерком руског песника Александра Пушкина. Занимљиво је и то да је као прототип за лик грофа Вронског послужио пуковник Николај Рајевски који је заиста као добровољац учествовао у Српско-турском рату и тамо погинуо.
Ана Карењина спада у ону групу Толстојевих романа који су стекли светску популарност и постали предмет помних изучавања. Тематско богатство и сложена структура учинили су да роман буде оцењен као `највећи друштвени роман у светској књижевности` (Томас Ман). Он је, међутим, истовремено и друштвени и психолошки роман. На плану општег он доноси богату слику руског друштва друге половине 19. века са свим друштвеним превирањима, сукобима, идејама. На плану појединачног, ово је психолошки роман о љубави, неспоразумима, сукобима; о греху и испаштању; о срећи и трагици.
Толстој је дуго и напорно радио на овом роману. Прикупио је огромну грађу. Имао је око себе доста појединачних судбина које су му послужиле као прототипи, унео је у роман доста аутобиографског - своје мисли и идеје, поглед на живот, начин живота.