Општи имовински законик за Црну Гору (ОИЗ), представља један од најзначајнијих правних зборника који је регулисао имовинско право (стварно и облигационо), донет 1888. године.

Црногорски књаз Никола поверио је 1872. године Валтазару Богишићу, професору словенског права у Одеси, израду имовинског законика за Црну Гору. Богишић је законик припремао на основу студиозног испитивања народног живота правних обичаја Црногораца. Законик је писан језгровитим, народним језиком, дефиниције су му јасне и концизне, а терминологија коју је често сам Богишић стварао се уклапа у правну материју и дух народног језика.

За однос римског права и Богишићевог законика, значајан је “раздио” VIII чији назив гласи: "Неке закоњачке (правничке) изреке и поставке које и ако не могу закона ни преиначити ни замјенити, могу му, ипак објаснити разум и смисао.

Од укупно 31 изреке, половину је Богишић преузео из дела класичних правника (Паул, Улпијан, Гај), што представља спој модерне правне праксе и класичне науке римског права.

Његов превод Катоновог правила (Regula Catoniana) гласи:" Што се грбо роди, ни вријеме не исправи". На чело забране злоупотребе права (neminem laedere) изразио је реченицом: " Ни својим се правом служит немош, тек другом на штету ил досаду".

Због оригиналности својих решења која представљају синтезу обичајног права и модерних тековина правне науке, Општи имовински законик за Црну Гору извршио је велики утицај на теорију, праксу и законодавство у земљи и иностранству, а и данас представља узор у погледу многих правних решења и изванредне лепоте због језика и стила којим је писан.